Kad sam bio u moje mlado doba star čovek, a ja naumim da naberem krušaka, pa sam išao, išao, dok ne dođoh do jedne breskve, pogledam u jabuku, popnem se na trešnju te naberem puna njedra šlјiva. Ali eto ti odnekud jednog mladog starca pa počne vikati na mene i psovati me:
– Silazi dole sa te oskoruše dok te nije đavo odneo!
Ja ga stanem moliti: – Nemoj, čiča, molim te, da naberem malo oraha. No on se nalјuti i počne puzati k’ meni na dud.
Kad ja to vidim, skočim sa višnje i prospem puno krilo lešnika. On ti onda uzme jednu šiblјiku što je zovu vrlјika, pa me počne tući. No ja sam se branio, i tako: čas on na mene, čas ja na njega, čas vrlјika o mene, čas ja o vrlјiku, a on ti onda zgrabi nešto belo kao ugalј, a okruglo kao grabulјa, i baci za mnom i udari me više kolena u petu. Tada se ja razlјutim kao ovca i počnem mu pretiti:
- No, no, čiča, ako ti se samo vratim, opet ćeš ti mene tući.
Na to on potrča za mnom, no ja prikupim sve svoje junaštvo i počnem bežati da ga stignem. I tako sam hrabro bežao, sve preko nekakvih klada, bežeći tako preskočim čiču.Dođem naposletku pod jednu vrbu, a na tom grmu, na lipi, jedno gnezdo puno kosića. Setim se. Zažmurim dobro da me ne vide, pa se stanem penjati uz glog. Kada u gnezdo zavirim, ali dva utekoše, a jedno malo uhvatih. „Eto ti, pomislim, kakve sam sreće“.
Pa se odatle uputim te dođem do jedne bare. Kad tamo, a ono leti jato divlјih svinja, a ja se onda setim da imam kod kuće jednu zlatnu pušku na kojoj su karike sve čistim rogozom uvezane.
Dođem s tom puškom i vidim isto jato divlјih pataka, zažmurim dobro i nanišanim. Puče puška, pade guska, ja ti onda uzmem tog goluba te odnesem grlicu, a ovamo to čvorak, te odmah skuvam kokoš, pa stavim na trpezu pečenu prepelicu i onako gladan se primaknem te se sit nagruvam proje i krdžava pasulјa.
