Чува мене често деда,
ја бих реко ради реда.
Нит` ме пита да л` сам јео,
ако нисам, да л` бих хтео.
У шетњу ме он не води,
шетња њему баш не годи.
Да не зовем ја другаре,
док он дрема, да не кваре.
И да трчим све полако,
лупање му смета јако.
Да музика тихо свира,
јер гласна га баш нервира.
И све тако, све по реду,
пазим више ја на деду.
