Home Kerefeke poezija ЈЕСЕЊА ПРИЧА – Валентина Радојичић

ЈЕСЕЊА ПРИЧА – Валентина Радојичић

67
0

Јесен рана стигла и јесењи дар.
Јабуке и крушке љушти млад и стар.
Поврће и воће јесење се дичи,
ни на које доба не жели да личи.

А у парку гужва! То све јесен зове:
„Ко неће на клупу, ‘ајд’ на игре нове!“
Док се младост шета и нешто шушури,
Мусавку се једном на тобоган жури.

Потрча к’о стрела, к’о да крила има,
ал’ га Жућа срете ту пред другарима.
Залајао тужно. Гладан је и жедан
тај псић ког у парку оставио један
ал’ за сва времена. Неће Жућу више!
Шта ће псић кад почну оне тешке кише?

Мусавка заболеше псеће очи тужне
и одлуке одраслих нечовечне, ружне.
Заборави тобоган, жеђ за игром неста.
Помилова Жућу. Псић да цвили преста!
И тада се роди љубав једна права.
Гле, па то Мусавко има пса – другара.

А друг нашег Мусе, важно репом њише.
Временска прогноза не мучи га више.
Често су нам деца учитељи прави.
Мусавко свог Жућу неће да остави!

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here