Jesen nam zlatom napuni skute,
drveću obukla žute
kapute,
njime prekri šumu i breg
pa sada bezbrižno čeka sneg.
Stojim i gledam kako listić leti.
Balet je to, nije pad.
Svaki uživa u svojoj pirueti.
Nije ga strah,
tužan nije,
što pod mojom
čizmom se krije.
A vetrić lagani
mangup se pravi,
igra se njime, izvodi let,
zavrteo je listića pet.
Skrije ih negde pa opet diže,
igra se jurke, igra se žmurke.
Mami ih k zemlji sve bliže i bliže.
Ogolelim granama on se igra,
vrti ih, okreće kao čigra.
Svak’ se za zimski
sprema san,
divan je zlatni
jesenji dan.
