Na drvetu pokraj puta
još poneki list se zlati,
i tu baš na samom vrhu
jabuka se jedna klati.
Ostala je sasvim sama
vetru, kiši da prkosi
al’ se sada pribojava
ljuta zima šta joj nosi?
Biće mraza, zima ciča
to joj vetar tiho priča,
duge će joj biti noći
kad ostane u samoći.
Što ne prođe dete neko
da mu padne baš u krilo,
u mekanom toplom džepu
njoj bi mnogo lepše bilo.
PROČITAJTE – PESMA GRADIŠTANSKE VASPITAČICE U „BUKVARU“
