Jabuka se gaji od pradavnih vremena. Poznavali su je Grci, a već su Rimljani uzgajali različite sorte.
Preporuka nutricionista je da se dnevno pojede bar jedna jabuka. Najbolje je, jesti uoči ili nekoliko sati posle jela.
Uzeta sama ili s drugim jelom vari se na drugačiji način: sama jabuka svari se u želucu za 15-20 minuta, a s jelom tek nakon par sati.
U nesigurnim uslovima snabdevanja i predelima sa sumnjivom vodom za piće jabuka je najbolji izbor: vodenasta je i gasi zeđ.
Jabuka se koristi za lečenje i sprečavanje mnogih bolesti: protiv nesanice, za osveženje, deluje na celokupni metabolizam sprečava rano starenje, leči ekceme, fosfor deluje na nervni sistem, povojno utiče na duševno izmorene osobe. Sirovom jabukom leči se zatvor (zbog prisustva celuloze i biljnih vlakana), hemoroidi, navale krvi u glavu, kožne bolesti, oboljenja bubrega i bešike.
Sok od kiselih jabuka leči prehladu, promuklost, kašalj, razne upale, zakrečenje krvnih sudova, bolesti kostiju. Mladi listovi preporučuju se kao čaj koji pomaže u odvikavanju od pušenja.
DIVLJA JABUKA
Divlja jabuka je još korisnija. Pored velikog broja vrsta, od hiljadu postojećih, koje uspevaju na našem području, sitni, pomalo opori plodovi divlje jabuke predstavljaju pravu riznicu vitamina, minerala i pektina. Od njih se pravi najzdraviji jabukov čaj (dve-tri neočišćene jabuke kuvaju se oko 15 minuta u litru vode, ili se iskoristi prah od osušene ljuske – kašičica na čašu provrele vode) i jabukovo sirće koje je lek (jer olakšava varenje zelenog povrća) i eliksir. U plodu divlje jabuke sabijena je i koncentrisana snaga netaknute prirode, što čini osnov njene lekovitosti.
Danas se zna da jabuka leči bolesti organa za varenje: od sporog varenja, preko enterokolitisa (jer ima antimikrobna i protivupalna svojstva), do čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, gastritisa s povišenom kiselošću želudačnog soka (slatke sorte, najbolje zapečene, bez semenki, ili narendane, bez ljuske), gastritisa sa smanjenom kiselošću želudačnog soka (kisele sorte) i kolitisa.
Kisele jabuke preporučuju se i dijabetičarima, onima koji imaju problema sa žućnim putevima i osobama koje pate od zatvora. Pošto pojedine sorte jabuka, posebno one iz južnih krajeva, sadrže osam puta više joda od banana i čak 12 puta više od kajsija, preporučuju se obolelima od štitne žlezde, a i kao preventiva od te bolesti, jer i vitamin C iz jabuka aktivira lučenje hormona ove žlezde.
Srčanim bolesnicima sveže jabuke uvek treba da su nadohvat ruke, pošto je kalijum koji sadrže potreban za normalan rad srca. Kao preventivu od infarkta treba jesti dve-tri jabuke na dan, jer to povećava nivo vitamina C u krvi, a on snižava smrtnost od srčanih oboljenja (i raka). I nakon preležanog srčanog udara jabuke će dobro doći. Njihova redovna upotreba snižava pritisak, ublažava glavobolju, otklanja vrtoglavicu i šum u glavi.
Finski naučnici tvrde da je kao preventiva šloga dovoljna jabuka na dan. Uz to, i do šest puta smanjuju mogućnost obolevanja od povišenog očnog pritiska (glaukoma), a tri puta od nazeba.
Ista količina jabuka uzeta u večernjim satima, pred spavanje, snižava nivo šećera u krvi i normalizuje nivo holesterola. Usporavaju razvoj virusa gripa tipa A, a tome doprinose i fitoncidi, koji imaju antimikrobno dejstvo. Zato se u sezoni gripa preporučuju jabuke kao deo redovne ishrane.
Uz to, svima koji se bave intelektualnim radom preporučuje se redovno uzimanje svežih jabuka ili kompota i čajeva od njih, jer blagotvorno utiču na jačanje umne aktivnosti i izdržljivosti.
ŠTA SVE IMA U JABUCI
Sadrži natrijum, gvožđe, fosfor, neke alkaloide, geraniol, acetaldehid, pektin, šećer, jabučnu kiselinu, galotanin, malo eteričnog ulja, estre sirćetne, limunske, ćilibarske, mlečne, oksalne, salicilne, kapronske i mravlje kiseline, vitamine A, B i C. U narodnoj medicini se koriste list, cvet i plod. U 100 grama ploda ima 84 g vode (90 odsto ukupne težine), 0,4 g masnoće, 15 g šećera, pektina, 0,9 g celuloze, karotena ekvivalentno 90 jedinica vitamina A, 10 mg vitamina C, 270 mg jabučne kiseline, 116-144 mg kalijuma, kalcijuma – 7,1 mg, natrijuma 3 mg, gvožđa 0,48 mg, mangana i fosfora 12 mg, magnezijuma 6,4 mg, cinka 0,12 mg, fluora 0,6 mg i bakra 0,1 mg. U narendanim jabukama ove vrednosti su manje, ali ne mnogo.
Like this:
Like Loading...
Related
