Home Kerefeke poezija IV 3, ТО СМО МИ – ПЕСМА УЧЕНИКА 0Ш „ВУК КАРАЏИЋ“, НОВИ...

IV 3, ТО СМО МИ – ПЕСМА УЧЕНИКА 0Ш „ВУК КАРАЏИЋ“, НОВИ САД

159
0

Опраштјући се од своје учитељице Јелене Поповић, после 4 године учења и дружења, ученици су јој поклонили песму у којој свако представља себе….

 

Ја крофне и превише волим,
једноставно не могу да им одолим.
Висок сам дечко,
прави сам смешко.
Мој надимак је Неца,
тиме се завршава ова строфица.

 

Ја сам Милана, зову ме Мимица,
долазим из Немановаца.
Математика ми је јача страна,
за њу немам никаквих мана.
Леа ми је најбоља другарица,
то знају и одрасли и деца.

 

Ја сам Јован, а зову ме Боцко
паметан и снажан, с презименом Бошков.
Са свима се играм, са свима се дружим
и свима помоћ радо пружим.
Јабука је моје омиљено воће,
а волим да једем и разно поврће.

 

Ја сам Рада чоколада,
мамина и татина мармелада,
која воли да се игра
и да скаче као чигра.
Волим и своје две маце,
а мрштим се на киселе краставце.

 

Ја се зовем Бранислав, а зову ме Бане
од свег воћа највише волим банане.
Омиљени спорт ми је фудбал,
током зиме волим да носим шал.
Сви ми отварају врата,
а на свету ме највише воли тата.

 

Ја се зовем Јована,
много сам радознала.
Волим другарима да помажем
и у томе никад не посустајем.
Школа ми је мила,
таква ми је и учитељица била.

 

Паметна сам и брза,
ко муња се трзам!
Инспекторка сам права
и наравно да сам здрава.
Мојим шалама нема краја,
то сам ја – ваша Маја.

 

Ја сам Данилка
омиљена играчка ми је Барбика.
Волим да једем палачинке
и нисам као друге клинке.
Школе се не бојим
јер волим да се борим.

 

Волим да једем много банана,
то сам ја – Караћ Ана.
Књиге свакакве читам,
пишем песме и кроз машту скитам.
Волим кад ме краси знање,
то је моје највеће имање.

 

Уз слово Л – Лалић Ања стоји,
пишем песме и стихове бројим.
Волим да читам и да се шалим,
креативне радове радо правим.
Волим фолклор да играм
и свима знање да дам.

 

Познате личности познајем,
новац просјацима дајем.
Тепају ми: Јоца,
усрећи ме порција гомбоца.
Име ми је Јована,
а зову ме: Михајло два.

 

М као Марина,
сви кажу да сам фина!
Девојчица сам права,
ма баш сам страва!
Имам четири најбоље другарице,
моје веселе лепотице.

Фино дете сам ја,
зовем се Наталија.
Моје друштво свима прија
и свима сам најмилија.
Кад је неко тужан – ја до њега скокнем
и брзо га утешим и цмокнем!

 

Ја се зовем Бошко, а зову ме Боки
јер највише волим да једем чоко смоки.

 

То сам ја
Б као Бобана.
Коса ми је дугачка,
омиљена животиња ми је мачка.
Очи су ми смеђезелене боје
хаљине ми најлепше стоје.

 

Дете 16. Сам учитељицино,
волим све што је занимљиво.
Моје друштво свима прија,
најбоља другарица ми је Наталија.
Наташа је моје име,
добро смишљам риме!

 

Ја сам Ненси
а зову ме Шменси.
Брза и лака
не фали ми с косе ниједна длака.
Волим  да једем принцес крофне
и да носим јуникорн патофне.

 

Ја сам Лука
и никад ми није мука.
Волим да једем чоколаду,
на палачинке мажем мармеладу.
Фудбал ми је омиљена игра,
на терену сам права чигра.

 

Ја сам Михајло из 4-3
код мене вода ври.
Идем са другом у играоницу
и са собом носим лоптицу.
Учитељица ми је уредна
и увек расположена.

 

Имам дугу косу,
пијем воду Росу.
Имам смеђе оћи,
прст у Нутелу волим да умочим.
Сладолед волим да лижем
док стихове нижем.

 

,,Учитељице, а где је Ваш део?“
Питао ме разред цео.
И сад ево смишљам риме
да песму употпуни моје име.
Останите ми заувек срца медена,
воли вас ваша учитељица Јелена!

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here