Home Poznati ISTORIJAT ZMAJ JOVINE ULICE U NOVOM SADU

ISTORIJAT ZMAJ JOVINE ULICE U NOVOM SADU

59
0

Nekada se Zmaj Jovina ulica zvala Glavna ulica, kasnije Lajoša Košuta. Između dva svetska rata je nosila ime kralja Petra I. Tada je Jovan Jovanović Zmaj imao ulicu Zlatne grede. Za vreme okupacije nazvana je po mađarskom savezniku Musoliniju. Posle oslobođenja, zakratko je ponovo bila Kralja Petra I, zatim Maršala Tita, i konačno Zmaj Jovina.

U ovoj ulici oduvek su se nalazile trgovine i dućani,a njenom dužinom, od Trga Slobode do Vladičanskog dvora pružala se pijaca. I danas se u njoj nalaze mnoge trgovačke radnje.

Najstarija zgrada je na broju 28 – „Kod belog lava“ (potiče iz XVIII veka).

Većina fasada je nedavno obnovljena, tako da se sada u celosti može sagledati lepota objekata u ovoj ulici. Ulica je parterno uređena poslednji put tokom 2005. godine.

U Zmaj Jovinoj ulici nalazi se spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju, delo Dragana Nikolića iz 1984. godine.

 

Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u svim vidovima i manifestacijama javnog života – bio je u pravom smislu narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života – ima kod njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće uveoke i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.

Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (đul = ruža). Ove pesme opevaju dana porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Zmaj je bio vrstan prevodilac sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog jezika – iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete, Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison – samo nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti, Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći po umetničkim kvalitetima.

Zmaj je pokretao i uređivao mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven – časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.

Najznačajnija objavljena dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice (1895), Čika-Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika-Jova srpskoj omladini (1901).

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here