U novinama smo samo kad se desi nešto loše, a niko nas ne vii sve ono vreme kada se trudimo i brinemo o deci, pričaju vaspitači

One svakodnevno čuvaju našu decu, uče ih da vežu pertle, da se sami obrišu i da se ne svađaju sa drugarima. Bore se sa roditeljskim frustracijama, pokušavaju da uklope u sredinu decu sa posebnim potrebama, a na rekreativnim nastavama same brinu o 20-ak mališana. One su vaspitačice u vrtićima i jedna od njih ima poruku za sve nas.

Dragana M. (41), vaspitačica je u jednom beogradskom vrtiću i smatra, pre svega, da ona i njene kolege zaslužuju više – ako ništa drugo, veće plate i manji broj dece u grupi.

– Roditelji leče svoje frustracije u vrtiću jer im je to dozvoljeno, omalovažavajući na taj način položaj vaspitača i nastavnika. U novinama smo samo kada se desi nešto loše, a niko nas ne vidi sve ono vreme kada se trudimo i brinemo o deci, a nekad smo i jedini koji im pokazuju ljubav – objašnjava ona.

Dragana ističe da je izvor svih njihovih problema to kako je sistem postavljen. A naravno, problem je i visina plate.

– Moja plata sa priznatim fakultetom je oko 58.000 dinara. Nekim koleginicama nisu priznali fakultet zbog uredbe. Ranije je najviši stepen obrazovanja bila viša škola u trajanju od dve godine, da bi 2005. prerasla u fakultet na Učiteljskom, a osnovane su i strukovne studije u trajanju od tri godine, pa se sad ne zna ko je šta. Vaspitači sa višom školom imaju platu do 50.000 dinara u zavisnosti od staža – kaže sagovornica Telegrafa.

Ona objašnjava da se u grupi radi šest sati, a da se preostala dva sata računaju rad sa roditeljima, seminari, pripreme za rad.

– Moja deca sad pune šest godina, budući su predškolci. Ja ih nemam previše, 24-oro uz dete sa smetnjama u razvoju. Biće ih 26 od septembra. Ali u drugim vrtićima imaju grupe i po 30 i više. Džaba nam treći vaspitač kada nemamo gde da izdvojimo dcu i da radimo sa podeljenim brojem – kaže ona.

A za svaki uzrast postoji normativ. Za mlađe, do tri godine, normativ je 20-oro dece. Za četiri god je 24-oro kao i za pet godina. Za predškolce je 26.

– Trebalo bi da se smanji normativ dece po grupama i tako bi se zaposlili mladi vaspitači. Naravno, to onda zahteva i još objekata.

O beneficiranom radnom stažu kaže da samo mašta.

– Posao je postao previše stresan. Roditeljima je sve dozvoljeno i uvek su u pravu, a vaspitači su postali niža vrsta radnika – kaže Dragana.

http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2970270-ispovest-jedne-vaspitacice-plate-su-nam-male-grupe-velike-a-roditeljske-frustracije-jos-vece