Home Svaštara ISKUSTVO VASPITAČICE: KAKO IZGLEDAJU VRTIĆI U NORVEŠKOJ U ODNOSU NA VRTIĆE U...

ISKUSTVO VASPITAČICE: KAKO IZGLEDAJU VRTIĆI U NORVEŠKOJ U ODNOSU NA VRTIĆE U SRBIJI?

3676
0

Dobiješ posao u Norveškoj kao vaspitač, spakuješ ceo život u dva kofera, i kad sletiš, shvatiš da su ti oba kofera ostala na nekom od aerodroma. No, to je već za neku drugu priču. U ovoj ću pokušati da vam dočaram kako izgleda raditi naš posao u Norveškoj.

UPOZNAVANJE SA VRTIĆEM, KOLEGAMA I ORGANIZACIJOM RADA

Vrtić je mali, tridesetoro dece ga pohađa i ona su podeljena u tri grupe. Naša jaslena, bebe do dve godine, srednja, deca od 2 do 4 godine, i predškolska, u kojoj su deca od 4 do 5 godina. U Norveškoj se sa 6 godina polazi u prvi razred. Svaka grupa ima dve garderobe, jedna za odeću koju deca nose po kiši i snegu, druga za onu odeću koju nose unutra, svoj toalet, sobu za igru (sa drvenim kockama, prugom…), još jednu sobu za igru sa kuhinjom, kućicom, lutkama i najveća prostorija je ona u kojoj su stolovi za kojima deca i jedu, ali i rade aktivnosti. U toj prostoriji je i kompletno opremljena kuhinja. Zajedničke prostorije su kutak za likovno i kreativne aktivnosti, sala za fizičke aktivnosti, centralna kuhinja, vešernica, ostava za materijale za rad, soba za pauzu, kancelarija direktora, garderoba i kupatilo za zaposlene.

U centralnoj kuhinji jednom nedeljno vaspitači spremaju topli obrok za decu. Ostalim danima se obroci svode na različite vrste namaza. Jaslena grupa ima posebnu trpezariju, a deca iz dve mlađe grupe spavaju napolju u kolicima, sve dok je temperatura viša od -10. Dvorište vrtića je veliko, sa svim neophodnim mobilijarom. U njemu se nalaze i kućice sa igračkama koje se koriste samo napolju. Deci iz vrtića je na raspolaganju i sportska hala sa bazenom i terenima, biblioteka koja se nalazi u selu, putujuća biblioteka, smeštena u autobus koji dolazi jednom mesečno, kao i nestvarno čista priroda. U samom vrtiću ima 12 zaposlenih, uključujući asistente, vaspitače, glavne vaspitače, direktora (koji je isti za oba vrtića u toj opštini) i čistačicu. U svakoj grupi je troje ili četvoro odraslih, u zavisnosti od broja dece i specifičnosti grupe.

Opremljenost vrtića je više nego zadovoljavajuća, materijala i sredstava za rad ima u izobilju, a roditelji deci kupuju samo pelene. Radno vreme vrtića je od ponedeljka do petka, 07:00–16:15, a zaposleni imaju tri smene (dolaze na posao u razmaku od pola sata). Jedan radni dan zaposlenog traje 7,5 sati, znači da je nedeljna norma 37,5 i to se smatra punom normom.

PLANIRANJE AKTIVNOSTI I NJIHOVA REALIZACIJA

Za planiranje je odvojeno pet dana godišnje i tim danima vrtić ne radi. Tad se precizira godišnji plan, diskutuje o prošlogodišnjem i menja nešto ako se ukazala potreba za tim. Dani za planiranje mogu biti i spojeni, dva dana zaredom npr. Tad se mogu posećivati drugi vrtići, razmenjivati ideje i primeri dobre prakse sa kolegama. Godišnje planiranje se radi timski i rade svi zaposleni u vrtiću. Mesečni planovi se rade na nivou grupe. Svaki lider u grupi ima jednom nedeljno 4 sata za planiranje. To radi u okviru radnog vremena, na poslu. Tada se proveravaju poslovni mejlovi, priprema se za individualne razgovore sa roditeljima, priprema materijal za aktivnosti, štampa, plastificira…

Ono što je zanimljivo za mesečne planove jeste to što se mogu menjati u hodu. To zavisi od raspoloženja dece, njihovih ideja, interesovanja… Nedeljnih planova, priprema u pisanoj formi i dnevnika jednostavno nema. Zaposleni su fokusirani na neposredni rad sa decom. Aktivnosti traju kratko da se deca ne bi opterećivala. Akcenat u norveškim vrtićima je stavljen na boravak u prirodi, razvijanje samostalnosti, empatiju i toleranciju kod dece. Bez obzira na to kakve su vremenske prilike, deca su ili u šetnji ili u dvorištu vrtića svakog dana. Ima jedna norveška poslovica koja glasi „Det fins ikke dårlig vær, bare dårlige klær” („Ne postoji loše vreme, samo loša odeća”).

SARADNJA SA RODITELJIMA

Dva puta godišnje su roditeljski sastanci. Na početku školske godine se roditelji upoznaju sa osobljem vrtića i sa planovima za tu godinu, i na kraju sa njihovom realizacijom. Takođe, dva puta godišnje se zakazaju i individualni razgovori sa svakim od roditelja. Te razgovore, po potrebi, mogu zakazati i roditelji. Van ovog, gore navedenog, komunikacija se može odvijati i na svakodnevnom nivou, prilikom primopredaje dece, kao i elektronskim putem, preko mejlova. Deca u toku školske godine imaju 4 nedelje odmora, od toga tri treba da iskoriste u junu.

Zahtev za odmor predaju roditelji u pisanoj formi. Veliki broj dece u Norveškoj je obuhvaćen predškolskim vaspitanjem, negde oko 90%, i imaju dobru socijalnu politiku. Ako je maksimalna cena vrtića veća od 6% ukupnih primanja roditelja, cena se smanjuje. Deca iz osetljivih grupa koja žive u domaćinstvima sa niskim primanjima imaju pravo na besplatan boravak u vrtiću u trajanju od 20 sati nedeljno.

VRTIĆI U NORVEŠKOJ / VRTIĆI U SRBIJI

Iz norveških vrtića bih preuzela „nedostatak” papirologije, broj dece i zaposlenih u grupama, boravak u prirodi i primenu inkluzije. Kod njih inkluzija podrazumeva rad asistenta sa detetom koje ima nekih poteškoća, a kod nas mi radimo sa svom decom. Mnogo novca ulažu u obrazovanje, opremanje vrtića i škola, stručno usavršavanje nastavnika, dok svi mi koji smo u prosveti znamo koliko se u Srbiji ulaže. Ima razlike i u broju i vrsti aktivnosti koje se rade u vrtićima u Norveškoj i ovde. Oni su fokusirani na slobodne aktivnosti, po izboru dece, a kod nas je akcenat na usmerenim aktivnostima i pripremi za školu.

Kad bismo uzeli ono što je dobro iz oba sistema, dobili bismo opremljene vrtiće i škole, nastavno osoblje koje je zadovoljno svojim poslom, platom i uslovima rada, decu koja su samostalna, empatična i spretna i roditelje koji su podrška prosvetnim radnicima.

Autor: Milica Mitrović je vaspitač u OŠ „Branislav Nušić” u Donjoj Trnavi, kod Niša. Zvanje specijaliste za pripremni predškolski program je stekla na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov” u Vršcu. U svom radu se trudi da iz svakog deteta izvuče maksimum i otkrije talentovanu i nadarenu decu, a u prilog tome govori činjenica da je dete iz njene grupe dobilo stipendiju škole za mentalnu aritmetiku „Malac genijalac” prethodne školske godine. Naravno, to ne znači da su druga deca zapostavljena. Trudi se da stvori podsticajnu sredinu za dečji rast i razvoj i takvu atmosferu u grupi u kojoj će se svako dete osećati sigurno i u kojoj će moći da se izrazi.

Kontinuirano se stručno usavršava kroz vebinare, seminare, tribine… Jedan od primera njenog rada je i nagrađen na međunarodnom konkursu „Dan inteligencije”. Član je Instituta za moderno obrazovanje. Radila je u Norveškoj kao vaspitač 2016. godine.

https://www.institut.edu.rs/iskustvo-vaspitacice-kako-izgledaju-vrtici-u-norveskoj-u-odnosu-na-vrtice-u-srbiji/

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here