Kako biste izbegli ili rešili probleme s vaspitačicama i vaspitačima o kojima pišu i mame u našem forumu, pročitajte šta savetuje vaspitačica Maša Basara, predsednica riječkog Udruženja vaspitača „Osmijeh“
S polaskom u vrtić, vaspitačice dobijaju važno mesto u životu vašeg deteta, a vi se možda pitate kakve će one biti prema njemu, hoće li ga dobro čuvati i brinuti se o svim njegovim potrebama… Jedna mama u našem forumu, u temi Vaspitačice u vrtiću podelila je svoju zabrinutost:
„Čula sam svakakve priče i o super vaspitačicama koje klinci obožavaju, ali i o lošim vaspitačicama, koje se ne bave decom i samo piju kafu, viču na decu, kažnjavaju ih na svakakve načine. Čak sam čula za jednu vaspitačicu iz vrtića u koji će ići moje dete da po „zaslugama“ deli čvrge… Ako je to zaista istina, ne želim da je moj sin dobije. Mame s iskustvom, da li se uopšte mogu promeniti vaspitačice odnosno vrtićke grupe ako iz nekog razloga nismo zadovoljni i kako na to reaguju u vrtiću?“, pitala je Katarina V.
ISKUSTVA S RAZLIČITIM VASPITAČICAMA
Druga čitateljica, korisničkog imena „sunce mamino“ opisala je svoje iskustvo: „Mi smo u početku bili zadovoljni s vaspitačicama sve dok jedna nije otišla na porodiljski, pa onda druga i tu počinju problemi. U grupi u koju je išlo moje dete stalno su se menjale vaspitačice raznih ličnosti, karaktera pa čak i granica, ono što je jednoj vaspitačici bilo prihvatljivo, drugoj je bilo neprihvatljivo i dete mi je bilo totalno zbunjeno i više nije htela u vrtić. Jedno vreme kada sam dolazila po malu u vrtić, pitala bi koliko je jela, spavala, jedna vaspitačica bi mi rekla da super jede i spava, a druga vaspitačica, sutradan, da u zadnje vreme i ne jede baš i da kasno zaspi i prva se probudi. Pitala sam se šta se događa i izgubila poverenje u njih. Uglavnom, moja mala više nije u toj grupi, nismo razgovarali s vaspitačicama jer mislim da time ne bi ništa dobili, već smo „potegli vezu“ a kao razlog smo naveli menjanje vaspitačica. Sada smo zadovoljni, u novoj grupi sa stalnim i dobrim vaspitačicama.“
Mnogi su roditelji ipak dobro „kliknuli“ s vaspitačicama, kao mama „PeggySue“, koja kaže: „Mi smo jako zadovoljni s vaspitačicama i mislim da je moj sin dobio dve najbolje vaspitačice u vrtiću“, ili mama „Rozalija“ koja je na našoj Facebook stranici napisala: „Moje dete ima tri godine, sada je s jednom vaspitačicom iz jaslica i dolazi druga nova koju još nije video. Svi su super i stvarno im se divim na svemu što rade, najviše na pomoći roditeljima.“
DRUGA STRANA: ŠTA JE VAŽNO VASPITAČIMA?
Budući da su iskustva roditelja različita, zanimalo nas je kako na sve to gledaju vaspitačice, koji su problemi s kojima se one suočavaju i šta smatraju ključnim za dobre odnose s roditeljima. Vaspitačica u Dečijem vrtiću „Rijeka“ Maša Basara, koja je ujedno predsednica riječkog Udruženja vaspitača Osmijeh, istakla je kako su u tom odnosu najvažniji poverenje, strpljenje i komunikacija.
„Kada pomislimo na odnos roditelja i vaspitača, ključni pojam koji se nameće je poverenje. Naravno, ono se gradi s vremenom, obostranim trudom, otvorenošću i zalaganjem. Ponekad u taj odnos već u startu uđemo oprezno i s predrasudama, jer smo čuli ili pročitali nečija negativna iskustva. Pokušajte to izbeći i krenuti optimistično zajedno s vašim detetom u novu zajedničku pustolovinu. Kao i porodice, tako su i vrtići, ali i vrtičke grupe, različiti i potrebno je vreme za međusobno upoznavanje i prihvatanje. Budite otvoreni i verujte da će vaspitači učiniti sve da se vaše dete što pre prilagodi novoj situaciji koja je na dobrobit njegovog razvoja i učenja“, poručuje Maša Basara.
Dodaje kako u tom procesu roditelji trebaju da budu strpljivi, jer je vaspitačima tokom prvih mesec dana najvažnije da upoznaju dete, prepoznaju njegove specifičnosti i potrebe. „Možete nam i pomoći ukazujući nam na omiljene igre i aktivnosti svoga deteta, posebnosti kod hranjenja ili uspavljivanja i slično. Nemojte se ljutiti ako smo zamenili pantalonice ili ne možemo pronaći omiljenu igračku. I to se može sprečiti tako da na primer označite odeću, obuću i sve što vam je važno. Dečija sigurnost i socioemocionalna stabilnost su nam u početku prioriteti“, objašnjava vaspitačica.
POTRUDITE SE DA KOMUNIKACIJA BUDE ŠTO JASNIJA
Kao najveći i najčešći problem, posebno u razdoblju prilagođavanja, ističe nedovoljno jasnu komunikaciju između roditelja i vaspitača. To ipak ne smatra neobičnim, jer je normalno da prvi dani prođu u atmosferi uzbuđenja, nesigurnosti i straha od nepoznatog. Roditelji tada imaju puno pitanja, a vaspitači malo vremena za kvalitetne razgovore, posebno prilikom dolaska i odlaska iz vrtića. Maša Basara zato roditeljima savetuje da unapred pripreme što konkretnija pitanja i izbegnu ona opšta, poput ‘Kako je bilo danas?’. Umesto toga, bolje je da se usmere na ono što ih najviše zanima: osnovne biološke potrebe, samostalnost, odnos s drugom decom, igru i slično.
A šta kada se ipak pojave problemi, kada roditelji nečim nisu zadovoljni? „Ako ste zbog nečega zabrinuti ili nezadovoljni nemojte to potiskivati“, poručuje vaspitačica iz Rijeke, „obratite se vaspitaču, ukažite mu na to i zamolite za pojašnjenje ili savet. Slobodno iznesite svoja očekivanja, a vaspitač će vam objasniti koliko su ona realna ili nerealna u određenom periodu. Održavajte nivo komunikacije u kojoj se problemi rešavaju otvoreno i bez zameranja. U svim vrtićima postoje individualne informacije s roditeljima van neposrednog rada s decom na kojima možete podrobnije i puno mirnije saznati od vaspitača sve što vas zanima.“
PIŠE ANA DOKLER
