Лица:
Пчелица Јелица, Бумбар, цветови, лептири
Место:
ливада
Пчелица Јелица лети од цвета до цвета, скупља поленов прах и пева:
ЈА САМ МАЛА ПЧЕЛИЦА
ИМЕ МИ ЈЕ ЈЕЛИЦА
ЦВЕЋЕ, ЦВЕЋЕ, ЈА САМ ТУ
ЗУ-ЗУ-ЗУ, ЗУ-ЗУ-ЗУ.
Цветови се смеше благонаклоно пчелици.
Бумбар долеће љутито и каже:
Ко је то на МОЈОЈ ливади?
Пчелица Јелица:
Ја сам Пчелица Јелица, а ко си ти?
Бумбар:
Ја сам Цар Бумбар, зар не знаш?! То није могуће! МЕНЕ СВИ знају.
Пчелица Јелица:
Не, нисам знала. Ја сам први пут на овој ливади. А, уосталом, ми смо у школи учили да ми пчеле немамо цара. Ми имамо матицу. И још смо у школи учили да ливада припада свима: и нама пчелама, и лептирима, и бубицама .
Бумбар:
Како се усуђујеш да тако разговараш са мном?! Дај ми ту зделицу са поленовим прахом и губи се одавде!
Пчелица Јелица:
Не, не дам! (отимају се о зделицу) Поленов прах носим у кошницу да пчелице радилице праве мед.
Бумбар:
Шта?! Не даш?!
Пчелица Јелица:
Е, баш не дам! (бежи између цветова, бумбар за њом. Пчелица зуји и дозива остале пчеле које су на ливади. Оне опколе бумбара, а он покушава да побегне, вичући:
Упомоћ! Упомоћ!
Бумбар побегне, а пчеле и цветови играју око Пчелице Јелице и певају:
ЗУ-ЗУ-ЗУ, ЗУ-ЗУ-ЗУ
МИ СМО ТУ, МИ СМО ТУ
НА ЛИВАДИ САД ЈЕ РЕД
ПРАВИЋЕМО СЛАТКИ МЕД
