Лица:
Наратор, печуркица, мама печурка, миш, сова, веверица, зец, храст, лептир, лептири, мрав, пчелае
ПРВА СЦЕНА: На бини су храст, мама печурка и печуркица (чучи) и веверица која до свог изласка бива скривена иза завесе. Иза храста скрива се сова. Када дође ред на сову, она излази и по завршетку текста, поново стаје иза храста. Наратор излази када изговара свој текст. Мала печурка приказује љутњу, тугу, незадовољство, дури се…
Наратор:
Ноћ је била блистава и светла,
пуна веселих боја, шарених и сјајних,
као перје распеваног петла.
На шумскоме тлу, испод крошње храста,
печуркица, тек рођена,
бринула је због маленог раста.
Печуркица (чучи):
Мама, мама, фер ово није,
где су моје туфнице,
ко ли их крије?
Зашто сам оволико малена,
мршава и крхка,
хоћу да порстем,
чак до храстовог врха.
Мама печурка:
Душо моја, моја звездице малена,
немој се бринути,
ускоро ћеш бити шарена.
Рођена тек ти си,
и зато још порасла ниси.
Стрпљење треба теби,
као што мед треба, нестрпљивом меди.
Наратор:
На високом храсту,
на највишој грани,
на месту где долази
први зрачак сунца рани,
јутарњи,
Мудра сова Дора, проговара.
Сова Дора:
Ху – Ху – Хууу…
Комшинице печурко и
комшинице печуркице,
које то бриге море лице,
тек рођене девојчице.
Знаш ли дете, мирис кише росне?
Познајеш ли зимске ветрове пркосне?
Осетила си сунчеве топле зраке,
или си видела пролећне боје јарке?
Ниси?
Душо, нестрпљива ти си.
Храст:
Комшинице Доро,
на месту ти је свако слово.
Печуркица малена,
тек је рођена,
а већ је нестрпљењем вођена.
Стрпљење се временом стиче,
то није нешто што из земље ниче.
Печуркица:
(чучи; дури се)
Стрпљива не желим бити,
то вам нећу крити.
Желим висине, величине,
удобност и шарене боје,
мирисне капљице кише,
и много више,
и много више!
Веверица:
(креће се брзо, њен улазак прати шаљива музика)
Ју, ју, ју, јууууу…,
фрку моје уши чујуууу,
јууууу… печуркице,
нестрпљивице, девојчице.
Слушај речи мудре сове,
и порашћеш до краја приче ове.
Јуууууу…
ДРУГА СЦЕНА: (У зависности од простора на којем се одиграва представа, ликови које смо упознали се склањају, или остају да стоје/седе на бини.)
На бини остаје храст и печуркица испод њега. Мама печурка, сова и веверица се склањају. Свој наступ чекају и зец и миш, који се крећу по бини.
Наратор:
Храст је оштро и строго гледао,
понашање ружно ово,
и схватио,
печуркица не слуша ни једно слово.
Штета, штета. (одмахује главом)
Храст:
У овој сјајној и звезданој ноћи,
мајка је твоја стрпљиво чекала
тренутак када ћеш доћи.
Печурко мала,
нестрпљива немој бити,
јер са првом кишом и зраком сунца,
порашћеш ти.
Печуркица (чучи):
(песма)
Јадна сам и мала ја,
малена сам рођена,
висока сам као травка,
зец ме вреба из прикрајка.
Сивог миша се не бојим,
бркове му лако бројим.
Рођена сам малог раста,
желим расти чак до храста.
Зец:
Журим, журим, трчим, скачем,
препреке све, лако прескачем.
Сушај печурко мала,
шта ћу ти рећи, није шала.
Киша је оно што треба теби,
другачије порасла ти не би.
Стрпљењем себе научи,
не дозволи да те величина мучи.
Паметна си, мила и драга,
нека ти то буде највећа снага.
Миш:
Бркови моји теби зборе,
пажљиво гледај високо, горе.
Циљеве своје дигни у висине,
али буди свесна
шта су праве величине.
Доброта, скромност и стрпљење,
тако се стиче од других поверење.
ТРЕЋА СЦЕНА: Наратор отвара трећу сцену текстом! По завршетку тескта, чује се киша, пљусак, грмљавина, печурка расте. На сцени се током звукова кише појављују лептири, мрав и пчеле који ужурбано трчкарају, тражећи склониште. Уплашени су, покисли. Примећују печурку и склањају се испод ње, чучну.
Наратор:
Дан је прошао и ноћ је пала,
заспала је и печуркица мала.
Шума се на секунду стишала,
заспали су сви.
Тада се огроман пљусак догоди.
Звук грмљавине и кише. Када престане киша, наступају инсекти.
Мрав:
Ишао сам шумском стазом,
и гледао сам своја посла,
кад одједном поче киша.
Потопила је и мене и миша.
Сакрисмо се под ово биће,
и гледали док зора свиће,
сигурни и скривени.
Спасила је живот мени.
Хвала ти!
(печуркица се осмехује и слуша)
Лептир:
Јесте, јесте, било је тако,
сакрио нас не би свако.
Хвала ти печуркице,
ти дивна девојчице.
(печуркица се све више и више осмехује)
1-Пчела:
Бзззз… бзззззз…
Живот си нам спасила,
и шуму својим поступком украсила.
бзззз… бзззз…
Лептир:
Придружујем се вашој хвали.
Ти си печуркице доказ
да се може бити херој,
чак и када си мали.
2-Пчела:
Стрпљиво си расла током ноћи,
а ниси знала да ћеш нама,
створењима шумским,
својим стрпљењем помоћи.
3-Пчела:
Наша су крила сува и чила,
јер си ти стрпљиво расла,
и великодушна била.
4-Пчела:
Летећемо лако,
са цвета на цвет,
и крила ћемо своја скрити
под твоју капу опет.
5-Пчела:
Бззз… бзззззз…
Од данашњег дана,
твоја скромност,
нека је свима знана.
О доброти твојој,
песме нека се певају,
и да се испод тебе сакрију,
инсекти нека не оклевају.
6-Пчела:
Бзззз… бзззз…
Не знам шта бих још додала,
осим још једнога „Хвала“.
Јер, печурко, више ниси мала.
Доброту, скромност и стрпљење,
спознала си ти,
покажи сада целом свету,
како је лепо добра особа бити!
Печуркица:
Да сам знала да ћу вас ја скрити,
да ћу за ваша крила и ножице
скровиште бити,
и да ћу вас од кише
и поплаве спасити,
стрпљива бих била.
Ипак, захваљујем киши
што је дуго падала,
јер моја је величина
оно чему сам се надала.
Сада вас позивам,
пријатељи моји:
мрави, пчеле и лептири,
сакрите се под моју капу,
докле год се киша не умири.
Штитићу вас шеширом својим,
док стрпљиво капљице кише, бројим.
Јер, величина је у ономе колико дамо,
величина је када своје могућности знамо.
Наратор:
Киша је наставила још дуго падати,
а печуркица је наставила давати и давати.
Штитила је и скривала та малена бића,
и постала је најбољи пријатељ
мрава, пчела и лептирића.
Лако је велик бити, величином се дичити,
али тешко је своје праве вредности
себи и другима открити.
Важне су:
скромност, стрпљење и доброта,
и никада вас неће бити срамота!
