Home Bajke i priče Игроказ “БАЛ ПРОЛЕЋНОГ ЦВЕЋА“ – Аутор: Ана Иветић, васпитачица

Игроказ “БАЛ ПРОЛЕЋНОГ ЦВЕЋА“ – Аутор: Ана Иветић, васпитачица

656
0

(По мотивима бајке „Балска хаљина жутог маслачка“, Сунчане Шкрињарић)

ЛИКОВИ: маслачак, љубичица, ружа, нарцис, булка, камилица, зумбул, висибаба, бела рада, ирис, паук, буба – мара и пчела

Деца цвеће излазе на бину и плешу (пратња клавира или се користи пригодна музика), док маслачак чучи и тугује.

НАРАТОР: Сваке године цвеће приређује свој велики, раскошни плес до зоре. То се догађа сваке године у исто доба, само ми људи тешко сазнајемо тачну ноћ и место плеса, јер је цвеће тајанствено. Знате и сами, цвеће никада не говори. Ипак, ову пручу, мени је цвеће испричало. Читаву годину цвеће се припрема за тај плес. Кроје се чарене хаљине, нежни украси и чудновате капе.

По завршетку нараторовог тескта, деца (цвеће) седају, а једно по једно дете устаје и изговара текст. Док једно дете говори, остала деца у седу плешу у ритму музике (инструментал).

РУЖА:
Црвена сам, жута, роза, бела,
распевана Ружа, чила и весела.
Мој нежни мирис, миром мирише,
деца ме воле, баш, највише.

ЉУБИЧИЦА:
Моја је хаљина љубичаста зна се.
Нежне и сјајне латице ме красе.
Волим да певам и стихове пишем,
док за пролећем нестрпљиво уздишем.
Љубичица зову мене,
ја пружам најлепше успомене.

ВИСИБАБА:
О мени се чак и песма пева,
а мала ме девојчица у сну снева.
Моја титула је: “Пролећа весница!“
Нестрпљиво ме чекају сва дечица.
Висибаба бела ја сам,
лагана, као облак красан.

НАРЦИС:
Моја се хаљина жути као Сунце,
мој мирис усрећује и развесељава срце.
Нарцис је моје име,
наговештавам крај хладне зиме.
Деца устају и поново плешу док наратор говори текст (инструментална музика).

НАРАТОР:
Ви познајете, сигурно, сво то цвеће: висибабе и љубичице брали сте у шумама, руже се купују мамама као дар, нарциси су можда мирисали у стакленим вазама. Али постоји цвет који се не продаје у цвећарама, не бере у пролећним шетњама, не мирише лепо. Плакао је белим сузама у својој ружној изгужваној сукњи у којој никако није могао поћи на плес.

По завршетку, деца седају и њишу се, а на сцену излази маслачак, тужан. Буба-мара за то време лепрша, па се обраћа маслачку.

МАСЛАЧАК:
Сви су срећни, само ја сам тужна.
Моја хаљина је изгужвана и ружна.
Дечје ножице ме стално газе,
а ни животиње ме не мазе.
Пролећни бал је све ближе и ближе,
а ја сам несрећнија све виуше и више.

БУБА-МАРА:
Маслачку нежни, чему сузе на твом лицу?
Зашто не спремаш блиставу хаљиницу?
Зар не знаш да бал се ближи,
пролеће нам долази, главу дижи.

МАСЛАЧАК:
Драга Буба-маро, помозими ти.
Хаљину ми треба спремити.
Ова ми се погужвала, испрљала и покидала,
зато сам се толико расплакала.
(Маслачак седа и наставља да тугује)

Око маслачка цвеће наставља свој плес, а прикључује им се и Буба-мара.

НАРАТОР:
Овај чаробни плес се десио једне године, не знам које, јер у животи цвећа све се понавља. Оно не броји своје године као ми, људи, код њих време брже пролази него у нашим календарима.

Цвеће поново седа и таласа у ритму музике и излазе једно по једно на сцену.

КАМИЛИЦА:
И лечим и миришем и
здрављем одишем.
Сашила сам хаљиницу,
лепршаву, као марамицу.
Камилицу лепота краси,
требаш ме волети, ко год да си!

ЗУМБУЛ:
Омиљена боја моја, плава је,
а Зумбул име ми је.
Најлепше миришем
и елеганцијом одишем.

БУЛКА:
Булка ми је име, поносим се тиме.
Хаљина је моја нежна и витак ми је стас,
када ветрић топли дува,
он ливадом разноси мој глас.

БЕЛА РАДА:
Моја се хаљина беласа,
и њише се у ритму таласа.
латица ми колико и житног слада,
име ми је Бела Рада.

ИРИС:
Најлепши, мој је мирис,
то вам тврдим ја,
разиграни Ирис.
Име моје значи дуга,
уз мене вас неће достићи туга.

ЂУРЂЕВАК:
Ђурђевак бели, искрено вам вели:
„Прапорци моји као звона звоне,
белина њихова на весеље зове.
Пожурите цветнице, на бал овај,
да увеличамо хладној зими крај!“

Деца цвеће седају, плешу. На сцену излазе маслачак, Буба-мара  и пчела. Пчела лепрша око њих. појављује се паук у углу сцене који плете мрежу.

МАСЛАЧАК:
Чујеш ли лепа бубо, хвалисање ово,
брзо ми је потребно рухо ново.
На бал и ја желим,
своју љубав и доброту
са свима да делим.

БУБА-МАРА:
Маслачку драги, пријатељу мој,
позваћу у помоћ паметних пчела рој.

ПЧЕЛА:
Бззз бзззз бзззззз…
У помоћ стижем пријатељи моји,
паука старог знам
најлепше хаљине кроји.
Он ће ствар решити,
и лепог маслачка утешити.

У овом моменту, маслачак се пресвлачи у белу хаљину.

ПАУК:
Чујем ли ја то име своје?
Коме су потребне услуге моје?
Стар сам и усамљен, али врло вредан,
улепшаћу маслачку барем дан један.

НАРАТОР:
И стари се паук даде на посао. (Паук се врти око маслачка и опонаша плетење). Радио је науморно читаву ноћ, а ујутру је хаљина била готова. И он је поклони малом маслачку који је од чуда и превелике среће расклопио своје жуте цветове.

МАСЛАЧАК:
Хаљина је моја лепа, блистава и лепршава,
али, сада се овде прича завршава.
Дочекали смо пролеће у љубави и срећи,
чак је и паукова доброта већа, могло би се рећи.
Пођимо заједно сада, сви срећни,
и дочекајмо бал пролећни.

На музику „Четири годишња доба – Пролеће“, деца плешу по осећају.

 

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here