Kažu mi da je nemoguće dohvatiti mesec…
„Nemoj da maštaš o nemogućem!“
Možda su u pravu, ali što ja ne bih mogao da dohvatim mesec.
Kažu da čuda postoje.
Mada, po meni, dohvatiti mesec i nije neko čudo!
Dohvatiti mesec…
To mi je jedan od ciljeva u životu.
To mi je želja.
To je nešto što mogu.
Gledam u nebo…
Što da ne? Pa nije to tako daleko.
„Evo ga, opet mašta“, čujem kako mi pričaju iza leđa.
I šta da im kažem kada ništa ne shvataju…
Pa, mesec može da dohvati ko god hoće. Samo ako želi…
Šta da radim sa onima koji nisu čitali i shvatili Miroslava Miku Antića…
Jesi l’ čuo da će sutra padati dinari s neba?
– Nisam.
A je l’ veruješ da ima ’tica što donosi kolače?
– Ne verujem.
Jesi l’ čuo da ima negde gde je stalno leto?
– Nisam.
A jel’ veruješ da u radiju žive mali ljudi?
– Ne verujem.
Pa marš onda iz našeg sokaka kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam na pola, kao lebac!
Eto!
Eh, kada sam ja još dohvatio mesec…
Ali, dohvatiti zvezde – to je već druga priča.
To mi je sledeći izazov!
Ali ni to nije teško…
Čika Keka
