Hajdi je švajcarski roman za decu koji je napisala Johana Širi. To je svetski poznat bestseler, prvobitno objavljen u dva dela, Hajdine godine učenja i putovanja (nemački: Heidis Lehr- und Wanderjahre) i Hajdi koristi ono što je naučila (nemački: Heidi kann brauchen, was sie gelernt hat). Reč je o romanu o događajima u životu petogodišnje devojčice u zaštiti svoga dede, u švajcarskim Alpima. Napisana je kao knjiga „za decu i one koji vole decu“ (kao što je citirano podnaslovom) u prvom izdanju 1880. od strane švajcarske autorke Johane Špiri.
Hajdi je jedna od najprodavanijih knjiga ikada napisanih i jedno je od najpoznatijih dela švajcarske književnosti. Prvi prevod romana na srpski izašao je 1943.
Petogodišnja devojčica Hajdi nakon smrti svojih roditelja, ostaje bez staratelja. Sestra njene majke, tetka Deta, saznaje da Hajdi ima dedu koji živi na planini i da je on jedini koji bi se mogao brinuti o njoj. Uprkos pričama da je on čudan i zao čovek koji živi sam, odvojen od drugih ljudi, tetka Deta ipak vodi Hajdi kod njega. U početku deda nije hteo uzeti Hajdi da se brine o njoj. Nije znao ništa o vaspitavanju dece i bojao se kako će se brinuti o devojčici. Međutim, detetu se dopalo na planini i iako je deda u početku bio hladan prema njoj, uskoro počinju odlično da se slažu.
Hajdi je živela sa dedom u kolibi na planini, okružena visokim drvećem i pašnjacima. Iako su bili asocijalni, Hajdi je našla prijatelja Petra, koji je vodio dedine koze na pašu. Petar je imao staru, bolesnu i slepu baku o kojoj se brinuo, jer je i on ostao bez roditelja. Njih dvoje su postali najbolji prijatelji. Preko leta su zajedno vodili koze na pašu, a preko zime je Petar išao u školu, tako da se nisu mogli družiti. Pa ipak, iako je deda bio čudan, u duši je bio dobar čovek. Iskrena i dobronamerna Hajdi ga je uspela otvoriti prema ljudima, tako da ju je ponekad vodio kod Petra. S obzirom da mu je Hajdi ispričala kako Petrov krov prokišnjava, deda je čak jednom prilikom otišao i popravio kako ne bi mogao vetar da zavija u kući.
Nakon tri godine boravka na planini, tetka Deta se vraća s namerom da odvede Hajdi u Frankfurt, da je da jednoj bogatoj porodici na usvajanje, kako bi bila prijateljica nepokretnoj devojčici Klari. Klara je nešto starija od Hajdi, ali je vezana za invalidska kolica, pa joj Hajdi pomaže kad joj je bilo potrebno. Ovde je Hajdi naučila i da čita, ali nije bila srećna. Čeznula je za planinom i uskoro se razbolela. Radi lečenja se vraća nazad kod dede, koji joj je jako nedostajao.
Uskoro je na planini posećuje Klara. Petar, koji je pomislio da Hajdi ne može imati drugih prijatelja sem njega, u besu slomi Klarina kolica kako ona ne bi imala načina da se kreće. Kad su shvatili šta se desilo, Hajdi i deda su bili veoma ljuti na Petra. On im tada obećava da će uraditi bilo šta da ispravi stvari. I tako, Hajdi se dosetila da je njih dvoje odnesu na planinu kako bi i Klara videla pašnjake o kojima joj je Hajdi toliko pričala i koje u Frankfurtu nikada ne bi imala prilike da vidi. Na planini, uz Petrovu i Hajdinu pomoć, Klara uspeva da prohoda. Kad su to ugledali Klarin otac i baka koji su sa njom došli na planinu, plakali su od sreće i obećali Hajdi da će se brinuti o njoj kad njen deda umre.
Oko 20 filmova ili televizijskih produkcija su napravljeni iz originalne priče. Hajdi filmovi su postalo veoma popularni i Hajdi postaje veliki hit i ikona animirane serije u više zemalja širom sveta. Interesantno je to, da iako prvobitna knjiga opisuje Hajdi kao devojčicu sa tamnom, kovrdžavom kosom, ona se obično prikazuje kao mala plavušica.
