Једна је од прича јако добро знана

некада давно чула сам је и сама…

Лугом је летела раздрагана пчела

мало воде из потока попити је хтела…

Пчела:

Зззззззз….,

ух ала сам жедна,

зззззззззз….

капљица ми је довољна,

да утоли жеђ је вредна.

Спустићу се мало до воде ближе

слетећу од влати траве мало ниже…

Писац:

Таман је хтела напити се воде

оклизнула се изненада и ето ту незгоде…

Пчела:

У помоћ, у помоћ снаге не могу да смогнем

крила су ми мокра хоће ли неко да ми помогне.

Писац:

Голуб је са гране видео немилу сцену

мора је спасити онакву малену…

Откинуо је лист спустио је пчели са гране

нек падне у воду да пчела на њега стане.

Голуб:

Пењи се брзо главу спаси,

пази да те не однесу немирни таласи…

Пчела:

Уххх…, било је страшно трагедија сама,

хвала ти, голубе, одужићу ти се једног дана…

Писац:

У шуми је ловац један видео голуба на грани,

намере му је прозрела пчела док је стајала по страни.

Ловац:

Пуцаћу у голуба баш ми је на мети

само да нанишаним када ми ближе слети…

Пчела:

Нећеш то урадити шанса ће ти бити мала,

промашићеш кад ти будем на шаку пала…

Ззззззззз , мани се голуба,

нађи себи неки циљ бољи,

нећу дозволити да ми пријатељ

буде у невољи.

Не мора голуб ово знати нити да се за то одужи

пријатељство се кали у невољи када ти руку пружи…