Proleće je doba kada se sve budi.
Priroda zeleni, dolete nam laste,
cveće nam procveta, veseli su ljudi.
Najlepše je deci, tad se brže raste.
Za njim dođe leto, suncem nas ozari.
More, reka, jezera, kupanje, milina!
Godišnje je doba baš sa puno čari.
Imal’ neko da ga ne voli i za njim ne mari?!
Onda nam se jesen prikrada lagano.
Ubiremo plodove njene vrlo slasne.
Poruke nam šalje svoje vrlo glasne.
Zlatnim lišćem okiti nas i rosom svojom rano.
A zima nam se primiče smeškom svojim belim,
pahuljice niže, mraz po staklu šara.
Na brežuljku cika, vriska,
dečjih ludorija i igara.
Svako doba godišnje
čari svoje ima.
Smenjuju se tako ukrug:
proleće, leto, jesen, zima!
