Ја волим скровити живот шуме,
никад не знаш отров у којој је бобици,
никад не знаш шта паук шумски уме,
ни шта коњиц ветар носи у зобници.
Никад не знаш које све живе душице
ничу земљи из једне једине стопе,
никад не знаш кроз које камене ушице
поток се планински проби и пропе.
Никад не научиш све песме лаке
што их увече певуши јасика,
никад не попамтиш све сунца млаке
што их подне на тлу под грањем наслика.
Никад не научиш сва умења
којим се путање пужу уз косе,
никад не знаш испод ког грумења
можеш наићи на дивље осе.
Ја волим живот шуме скровити,
никад не знаш где вију гнезда тајне,
не знаш где те чека извор лековити,
где ћеш наћи дрењина рујне колајне.
Никад не знаш где живе шумски дуси,
rде се вију њине лаке скупине,
вуку ли те за скут трнови руси,
или они, или нокти оштре купине.
Никад не знаш где повија дете вила,
где се њишу лаке колевке њезине,
не знаш је ли она на пропланку била,
или су трепериле гране брезине.
