Brazilski fudbaler je rođen 23. oktobra 1940. godine kao Edson Arantes do Nascimento u brazilskom mestu Tręs Korakoes u saveznoj državi Minas Gerais od majke Celeste i oca Žoao Ramosa. U obitelji su ga zvali Diko, a njegovi prijatelji fudbaleri su ga zvali Pelé. Kako je došlo do nastanka te reči i sam Pelé je zaboravio
Kao dečarac je igrao fudbal sa loptom napravljenom od starih čarapa. Njegov otac Žoao Ramos, bio je profesionalni igrač u brazilskom fudbalskom klubu Fluminense. Ali, karijeru je morao da prekine zbog povrede. Kao rezultat vlastitog iskustva Žoao Ramos je hrabrio sinovljev interes za sport. Rezultat takvog podsticanja je bio da je u devetoj godini Pelé napustio školu kako bi ostvario svoj san – postao profesionalni fudbaler.
1956. godine Pelé je postao član kluba Santos, gde je zaigrao u juniorskoj selekciji sa 15 godina. Prvu utakmicu za novu momča odigrao je 7. maja 1956. godine, kada je u igru ušao kao zamena napadaču Del Vekiju. Nakon što je ušao u igru dao je šest od sedam golova koliko je postignuto na utakmici (konačan rezultat bio je 7:1). Ubrzo je postao prvotimac, prvo kao rezerva, a uskoro je bio standardni prvotimac.
U Santosu je ostao do 1974. godine i za to vreme je (18 godina) Santos osvojio devet puta titulu prvaka Brazila. Šesnaestogodišnja senzacija u liku Peléa na svetsku scenu je stupila 1957. u utakmici Brazila protiv Argentine, kada je postigao jedan gol, ali je Brazil ipak izgubio rezultatom 2:1.
Prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu odgirao je 1958. u Švedskoj protiv reprezentacije Sovjetskog Saveza. Na toj utakmici Pelé nije dao gol, ali je Brazil ipak pobedio sa 2:0. U finalom susretu protiv Švedske Pelé je postigao dva izrazito važna gola, tako da je Brazil pobedio Švedsku rezultatom 4:2.
Godine 1962. Brazil je po drugi puta osvojio titulu svetskog, a 1970. godine i po treći puta. 1974. godine Pelé je objavio svoju odluku o povlačenju iz aktivnog igranja fudbala.
Međutim godinu dana kasnije (1975.) američki klub Njujork Kosmos mu je ponudio 7 miliona dolara ako pristupi njihovom timu. Pelé je prihvatio ponudu pravdajući se kako mu novac nije bio glavni motiv već je želeo da iskoristi priliku da popularizuje fudbal u Americi.
Peléova slava i ugled bili su toliki da, kada je već postao svetski poznat i priznat igrač, je uspeo da zaustavi građanski rat u Nigeriji. Naime, obe zaraćene strane proglasile su primirje u trajanu od 48 sati kako bi 1967. godine Pelé mogao odigrati egzibicioni meč u glavnom gradu Nigerije – Lagosu.
Godine 1978. Pelé se posve povlači iz nogometa i završava karijeru s postignutih impresivnih 1.282 golova i .1362 odigrane utakmice. Čisto statistike radi: šest puta je u jednoj utakmici dao pet golova, četiri gola u jednoj utakmici je dao 30 puta, a tri gola u jednoj utakmici 90 puta. Iste godine (1978.) primio je „International Peace Award“. Dve godine kasnije (1980.) Međunarodni olimpijski odbor proglasio ga je sportistom veka.
U „igri“ za taj prestižni naslov bili su još Muhamed Ali, Karl Luis i Majkl Džordan.
