28.11. 1974. godine emitovana je prva epizoda emisije „Kocka, kocka, kockica”, obrazovne serije Televizije Beograd koja je starijim generacijama ostala u lepom sećanju.
Serija je emitovana od 1974. do 1994. godine, a ista je proslavila zabavljača i glumca Branka Milićevića Kockicu koji je mnogima prva asocijacija na detinjstvo.
Branko i drugari „Tatatatirci“ ubrzo su postali sastavni deo života svakog mališana i mahom zbog toga svima je ostala kao najlepše sećanje na bezbrižne, predškolske dane.
„Tatatatiraaa…“, glasio je čuveni poklič Branka „Kockice“, koji bi tako objavio polazak svojim malim drugarima na neku lokaciju snimanja. Taj izraz ostao je da „živi“ do danas.!
Kada je te daleke 1974. godine Branko Milićević pristao da bude glavni glumac, odnosno voditelj edukativne emisije Televizije Beograd „Kocka, kocka, kockica“ nije sigurno sanjao da će je snimati narednih 20 godina, pa ni da će po njoj i dobiti nadimak po kojem je danas svima poznat – Kockica.
„Ja nisam hteo da budem dečiji glumac, ali sam to jednostavno otkrio. I srećan sam zbog toga, jer ja prema deci imam neizmerno obožavanje“, izjavio je Branko u jednom od ranijih intervjua
Tim koji su činili Ljubiša Bogićević i scenarista Ljubiša Đokić pripremao se godinu dana za snimanje, a nakon 10 epizoda, čije je trajanje bilo oko pola sata, na mesto urednice dolazi Biserka Pejović, koja se na tom mestu zadržala sve do 1994. godine.
Kroz emisiju su prošle brojne slavne ličnosti iz sveta sveta umetnosti, muzike i filma. Broj dece koja su učestvovala u snimanju, verovatno niko precizno ne zna (jedan od podataka je više od 3.000 devojčica i dečaka iz cele Jugoslavije!).
Svaka emisija je bila priča, a može se reći i svet za sebe, pošto su nas Branko i „Tatatatirci“ učili o svetu oko nas, ali i o svim onim životnim stvarima koje su nam, samo naizgled, na dečiji način približavali. Bilo da se nalaze u prirodi, u učionici, laboratoriji, da pričaju o zagađenju prirode, o ishrani, zdravlju, Branko i drugari su nam objašnjavali zašto je važno da radimo neko stvari poput pranja zuba ili jedenja spanaća.
Produkcija je bila vrlo ozbiljna – 12 ljudi radilo je na svakoj emisiji, a ako bi tema bila neka stručna, poput fizike, hemije, matematike… za scenario te epizode bili su, kao saradnici, angažovani oni koji su u određenu oblast razumeli.
Vodilo se računa o svemu – o temama za decu predškolskog uzrasta, o dečijem žargonu, pratile su se promene i trendovi, a razbijani su i tabui (o fizičkim hendikepima i nedostacima pojedinih ljudi, seksualno vaspitanje)…
Branko „Kockica“ je učio decu zašto je važno da se svakog dana peru zubi, da treba prati ruke, zašto je važan sport, kako treba pravilno da idu ulicom, da se ne izlažu opasnostima, zašto nije dobro lagati…
U sećanju su mnoge epizode „Kockice“, a jedna od najupečatljivijih je iz 1984. godine, dakle sedam godina pre početka raspada bivše Jugoslavije, rata i užasa, kada je dečici, odevenoj u nošnje bivših jugoslovenskih republika, objašnjavao zašto je važno da se sve republike drže zajedno i pomažu.
Ukupno je snimljeno preko 250 epizoda ove emisije, a uvodna pesma “U svetu postoji jedno carstvo” poznata je i današnjim generacijama.
Danas, zaslugom današnjeg RTS-a uz pomoć starije generacije epizode „kockice“ se mogu odgledati na Youtube (RTS kanal).
Branko, hvala ti na ,,KOCKICI“, uz vas je moje detinjstvo zaista imalo smisla. Bilo je lepo izrastati uz vas..
IZVOR: FB Stole Žbun https://www.facebook.com/stole.zbun
