У Прњавору
Прошлог јуна
Купала се
Два сапуна.
Скинули су кошуљице од лискуна
И с полице упали у пуни лавор.
Могао је видети цео Прњавор
Како су се купала два сапуна.
Баш тада су главе почели да лупају:
Где им паде напамет да се купају?
Два миришљава сапуна бућнула у воду,
Цео летњи дан се брчкала и прала,
А Прњаворци никако да оду:
Стоје и чекају крај церемонијала.
Као бебе су се тицали и клицали
Два сапуна голишава, две јогунице,
Један другог по леђима голицали,
А очи затворили због сапунице.
Лавор пун је мехурова, сапуни се не виде.
Још се чује како цикћу, како се церекају,
Прошло подне, дан прошао, вече иде,
А Прњаворци чекају ли, чекају…
…У зло доба разгрнули сапуницу постиђено
Скупили се са свих страна и авлија беше пуна,
И видели чудо једно невиђено:
У лавору није било ни једног сапуна.
Покуњени стајали су сатима пред вратима
И пиљили у пену безгласно, безгласно…
Сви су били вични многим занатима,
Али то им је и до данас остало нејасно.
