Dva dečaka se igraju… Mama dolazi… Kad je ugledaju, dotrče do nje…
SIN 1: Mama, šta si nam donela?
SIN 2: Mama, daj da vidimo…
MAMA: Polako deco. Oborićete me. Evo, donela sam vam kolače.
SIN 1: Ih, samo dva…
MAMA: Tebi jedan i bati jedan… Izvoli… Izvoli!
SINOVI: /gledaju kolače i viču uglas/ Neću! Njegov je veći!
MAMA: Dobro, dobro… Ako je veći, vi se menjajte.
Menjaju se… Prvi dečak počinje da jede, a drugi i dalje gleda…
SIN 2 (drugi dečak): Mamaaa… Neću! Njegov je veći ! Dala si mu veći… Mamaaaa…
MAMA: Ma, šta ti je. Kako može da bude veći…?
SIN 2: Jeste! Siguran sam, znam da je veći!
MAMA: Po čemu znaš da je veći?
SIN 2: Po tome što on ćuti i ne buni i ne traži da se zamenimo…
MAMA: Da, da… Tako je to. U tuđoj ruci uvek je komad veći…
