KAKVU DECU HOĆEMO? Ako hoćemo zdravu, vedru, pametnu, i slobodnu decu moramo ih oslobađati straha. A svako detinjstvo lako se može unakaziti raznim strahovima: da je sve važno i presudno, da nisi dobar, da možeš unesrećiti roditelje, da si u svemu nedorastao, da si glup, da si nepotreban, da si ugrožen i sl.
Jedna besmislena koncepcija literature za decu proistekla je iz tragične i arhaične pedagoške koncepcije: da je rad pre svega — fizički rad, da je svrha učenja i rada zaposlenje, da se čovek potvrđuje pre svega u socijalnoj i profesionalnoj hijerarhiji. Ta „vizija“ dece kao budućih čiiovnika i službenika, sa klasama i platama, sa položajima i ugledom — to je ona školska i društvena Baba-roga koja ignoriše ličnost a unapređuje poslušnost i mediokritetstvo…
Koliko se, još i danas, pametne, zrele i osobene dece vređa, ponižava i diskvalifikuje surovim kriterijumima škole, društva i porodice: koliko vrediš to možeš dokazati jedino ocenama u školi.
Nisam tvorac ničega sem svojih stihova.
Like this:
Like Loading...
Related
