Боцко је шетао шумом и срео друга Зекана.
Зекан је био тужан и замолио је Боцка да му помогне. ,,Боцко, можеш ли са кренеш са мном и да ми чуваш стражу? Морам у башту да уберем шаргарепу мами за ручак“, упита стидљиво зекан.
Боцко, наравно није могао да одбије другара, те заједно пођоше у башту.
Док је Зекан брао, баштован га је приметио и кренуо ка њему. Боцко му се нађе испред ногу, а баштован се убо, скочио и јаукнуо на сав глас! Зекан је то искористио и побегао на време.
Другари су увек ту да помогну!
Учитељица Јелена Поповић
