Жалила се псу мачка
нема ништа да се жваћка,
миш се завукао у рупицу
нема више своју клопицу.
Нема више ни млека
не даје јој више сека,
тешко јој то сада пада
у стомаку глад влада.
Сажали се добри пас
на ту тужну причу њену,
донео је кост за час
за другарицу вољену.
Гледа маца своју кост
суза у оку сама креће,
прекинуо њен је пост
имала је пуно среће.
Са усана речи клизе
Само пази, мацо мила
кад своју кост загризеш
да зуб не би поломила.
Замјаука маче гласно,
јача је кост од зуба,
рекао си, али прекасно
рече маца крезуба.
