Home Kerefeke poezija ДОСАДНА ПЕСМА – Мирослав Антић

ДОСАДНА ПЕСМА – Мирослав Антић

91
0

Толико ми је досадно

да не знам шта ћу.

Кад излазим из школе

накривим капу на лево око

и побијем се са тројицом

бар да ме виде девојчице.

 

Девојчице су смешна створења,

дугоноге,

округле,

пегаве или кратковиде,

много лажу и оговарају

и пишу љубавна писма

која ми ставе под клупу.

 

Мени је све то досадно.

Ипак, прочитам писма,

најлепше речи препишем

–   ако ми некад затреба,

а од оног што остане

направим папирне лађе,

направим птице,

сланике,

жабе,

и бајаги се играм

а тако ми је досадно.

 

Досадно ми је да порастем,

да носим тесне ципеле

и да се оженим.

 

Они који порасту прво се данима мрзе

онда се данима свађају.

 

Једино ми је жао мог тате.

Да је остао дечак као ја,

баш бисмо дивно могли да се дружимо

и да заједно будемо заљубљени

у наставницу историје.

 

Све остало ми је досадно.

Толико ми је досадно

да не знам шта ћу,

него накривим капу на лево око

и побијем се са још тројицом

чак и кад нема девојчица.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here