Nekada je magarac živeo kao i sve životinje.
Niko ga nije ismevao. Smatrali su ga isto toliko pametnim koliko i konjam kravu ili kozu. Jednom je došao čovek i rekao:
– Ko hoće da mi pomogne da odnesem vreću žita do mlina?
Konj reče: – Slabe su mi sapi.
Krava reče: – Slaba su mi leđa.
Koza reče: – Slabe su mi noge.
I tako sve životinje.
Onda reče magarac:
– Jak sam i pomoćiću ti.
Pomogao tako magarac jednom čoveku, drugom, pa trećem. Ljudi se navadili na njega pa kad god im nešto zatreba, a oni – daj magarca.
Ali on više nije hteo da im pomaže. Sad su ljudi počeli da ga tuku motkama i da ga grde:
– Luda životinjo!
– Glupače.
Otada magarca stalno tuku, nazivaju ga glupim i gone na rad.
Ako neki put vidite magarca da stane i tvrdoglavo neće da krene, a čovek ga tuče, znajte da se setio prvog dobročinstva svog pradede.
