Bio jednom jedan dobar pekar u pekari koja se zvala „Sunašce“. Tamo je pravio topao hleb koji je prodavao, međutim, niko nije hteo da kupi taj njegov hleb.
Hlebovi su voleli pekara, i često su hteli da ga zagrle. Pekar je proizvodio hleb za hlebom dok napokon, prolaznici iz obližnjeg gradića su došli da ga kupe. To je obradovalo pekara.
Hlebovima je nedostajao pekar, pa su mu se vraćali i grlili ga čvrsto. Oni hlebovi koji su to mogli, imali su oči od testa i pomagali su pekaru da proizvede ostatak hleba. Hlebovi su odlučili da ostanu trajno u pekarevoj radnji i da mu pomažu da pravi testo drugih vrsta ali oni sami, nisu hteli da odu. I tako su hlebovi postali pekarovi pomoćnici.
Iz neobjavljene knjige za bebe „Šećerni junaci“.
