Home Bajke i priče DEVOJKA CARA NADMUDRILA – Narodna priča

DEVOJKA CARA NADMUDRILA – Narodna priča

142
0

Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti.

Dođe jednom siromah k caru da mu štogođ udijeli; car ga upita okle je i ko ga je naučio mudro govoriti. Ovi mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila.

„A šćer tvoja od koga se naučila?“ upita car, a siromah odgovori:

„Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština.“

Tada mu car dade trideset jaja i reče mu:

„Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže pilad, pak ću je dobro darovati, ako li pak ne izleže, hoću te staviti na muke.“

Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti. Otac je posluša i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, a kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu:

„Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „“haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob.““

Kad te car zapita kako može roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad.“

Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati:

„Haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob.“

Čuvši car ove riječi, stane na putu i reče siromahu:

„Siromaše, kako može roditi vareni bob?“

A on mu odgovori:

„Čestati pare, kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad.“

Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći:

„Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu.“

Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj šćeri.

Šćer ga pošlje da spava obećavajući da će ona sve to učiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i reče mu:

„Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuđelju i vreteno i stative i ostalo što trebuje, pak ću ja njemu napraviti sve što naređuje.“

Siromah posluša šćer i iskaže caru sve kao što ga je ona naučila. Car čuvši ovo začudi se i stane misliti šta će činiti, pa onda dohvati jednu malu čašicu i reče mu:

„Uzmi ovu čašicu i ponesi tvojoj šćeri neka mi njom preseka more da ostane polje.“

Siromah posluša i plačući ponese šćeri onu čašicu i kaže joj sve što je car rekao.

Đevojka mu reče da ostavi do sjutra i da će ona sve učiniti a sjutradan zovne oca i da mu litru stupe i reče:

„Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva jezera, pak ću ja presekati more.“

Siromah otide i ovako caru reče. Car videći da je đevojka mnogo mudrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita:

„Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti?“

Đevojka odgovori:

„Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.“

Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodin zapita ih:

„Pogodite koliko valja moja brada?“

Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nijesu pogodili, pak reče:

„Careva brada valja koliko tri kiše ljetne.“

Car se začudi pa reče:

„Đevojka je najbolje pogodila.“

Pa je onda zapita hoće li biti njegova žena, i da drukčije ne može biti nego tako. Đevojka se pokloni i reče:

„Čestiti care! kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kad gođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije.“

Car joj ovo odobri i potpiše.

Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj:

„Neću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.“

Carica mu odgovori:

„Svijetli care, poslušaću, samo me pusti da prenoćim a sjutra ću poći.“

Car joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu:

„Pij care veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad sam se s tobom sastala.“

Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu.

Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče:

„Ko me ovđe donese?“

A carica mu odgovori:

„Ja sam te donijela.“

Car je upita:

„Zašto si ti to od mene učinila? Da li ti nijesam rekao da više nijesi moja žena?“

Onda mu ona izvadivši onu kartu reče:

„Istina je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem sobom kad od tebe pođem.“

Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here