Ovo se dogodilo jedne nedelje na izmaku zime. Sneg je počeo da se topi, a po selu su tekli potočići. Na kraju ulice, između dva dvorišta, napravila se bara. Njoj su prišle dve devojčice, svaka iz svog dvorišta, jedna mlađa, druga starija. Toga dana su im majke obukle nove haljinice. Manjoj sivu, većoj žutu, sa šarom. Obe su bile povezane crvenim maramama. Devojčice su bile u crkvi na službi Božjoj, a sada su došle da se poigraju kod bare. I prohtelo im se da se malo brčkaju po vodi. Manja zagazi u baru obuvena, a starija joj reče: – Ne idi, Mašo; mama će da te grdi. Ja ću da se izujem, izuj se i ti.
Izule se devojčice i pošle u baru, jedna drugoj u susret. Maša zagazi do gležanja, pa reče: – Anice, duboko je, bojim se.
– Ništa zato, neće biti dublje. Pođi samo pravo k meni.
Približavale su se jedna drugoj.
– Ti, Mašo, ne prskaj; idi polako!
Tek što to reče, a Maša – buć! Nogom po vodi i voda prsne pravo na Aničinu haljinu. Poprska haljinu, a prsne joj i na nos i u oči. Kada je primetila mrlje na svojoj haljini Anica se naljuti na Mašu, poče da je grdi i potrči za njom da je udari. Maša se uplaši, skoči iz bare i bež’ kući.
Tuda je prolazila Aničina majka i opazila uprskanu haljinu svoje kćeri.
– A gde si se, nesrećo, uprljala?
– Maša me je namerno poprskala.
Aničina mama uhvati Mašu i lupne je po zatiljku. Maša zadreči kao da je kolju. Izađe Mašina mati.
– Što mi tučeš dete?- viknu i poče da grdi susetku.
Reč po reč i žene se zavadiše. Istrčali seljaci, skupilo se na ulici mnoštvo sveta. Svi viču, a niko nikoga ne sluša. Svađali se i svađali, pa bi se već skoro i potukli da se nije umešala starica, Aničina baka. Ona se ugura među seljake i poče da im govori:
– Šta radite, ljudi Božji, u svetu nedelju? Mir među vama! Umesto da se veselite, vi kavgu zamećete! Dušu grešite!
Kavgadžije ne slušaju staru, zamalo da je sruše. Ne bi ih ona izmirila da se Anica nije već sastala sa Mašom. Dok su se žene prepirale, očisti Anica haljinicu i dođe opet kraj bare. Uze drvce i poče njime da kopka kanalčić kojim će vodu da propusti iz dvorišta na ulicu. Uskoro joj se pridružila i Maša tako da je kanalčić brže napredovao. I upravo u trenutku kad su se ljudi sukobili, poteče voda na ulicu tamo gde je starica mirila seljake. Trče devojčice jedna s jedne, a druga s druge strane potočića.
– Vidi ga, Mašo, vidi! – viče Anica. A i Maša nešto veselo uzvikuje. Trče tako devojčice niz potočić i prate drvce koje pliva u njemu. Tako dospeše posred gužve na ulici. Starica ih opazi pa reče seljacima:
– Bojte se Boga, ljudi; zbog ovih curica ste hteli da se potučete, a one su odavno zaboravile na sve i lepo se igraju. Mudrije su od vas!
Seljaci pogledaju devojčice, pa se zastide i odu kući. Ne budete li kao deca nevini, nećete ući u carstvo Božje.
