Kad se deca sreću s pisanom reči preko slikovnica ili natpisa u okolini, ona počinju da razvijaju važne pojmove pismenosti. Deca koja još ne razumeju vezu između izgovorenog i napisanog mogu biti zbunjena ako im kažete da napišu ono što su rekla. Međutim, ako im damo mogućnost da puno puta izgovorenu reč vide napisanu, ubrzo će shvatiti vezu između izgovorenih i napisanih reči. Naučće da ono što je napisano uvek znači isto, nezavisno od kome ko to pročita.
Kad su okružena pisanom reči, sama prirodno počnu da pišu, kao i da govore. Tempo razvoja pismenosti razlikuje se od deteta do deteta, ali faze u pismenosti imaju predvidiv redosled.
PRVA FAZA – ŠARANJE
Ova faza može se nazvati i detetovim prvim pokušajem pisanja. Šaranje kojim dete “piše” slično je fazi šaranja u likovnom izražavanju. Može se uporediti s brbljanjem u razvoju govora koje omogućuje deci da eksperimentišu s vizuelnim izgledom pisanja.
DRUGA FAZA – LINIJSKO/REPETITIVNO CRTANJE
Ova faza neretko se zove i “lični rukopis.” Na ovom stepenu, dečije šaranje postaje čišće i počinje sve više da ličii standardnom pisanju. Kao i u slučaju šaranja, ova fazu razvoja pisanja može da se usoredi s procesom ranog poboljšanja govora. Kako deca napreduju u usvajanju govora, tako postupno izbacuju glasove koji nisu prisutni u materinjem jeziku i zadržavaju samo one koji su prisutni u njemu. Jednostavnije rečeno, dok deca postaju svesna kako pisanje zapravo izgleda, poboljšavaju svoje pokušaje pisanja.
TREĆA FAZA – OBLICI SLIČNI SLOVIMA
U ovoj fazi dečije pisanje vrlo je slično pravim slovima. U približavanju sledeće faze pisanja, već se mogu uočiti izmešana slova i oblici slični slovima.
ČETVRTA FAZA – SLOVA I POČETNE VEZE IZMEĐU REČI I SIMBOLA
Deca počinju da reprodukuju slova i često koriste samo jedno slovo za predstavljanje cele reči. Sva slova još neće biti pravilno napisana, ali će možda biti iskazana veza “jedan-prema-jedan” između broja napisanih slova i broja reči koje su tim slovima predstavljene. To se može uporediti s ranom fazom razvoja govora kad dete jednom rečju izražava celu misao, na primer, “Jabuka” umesto “Želim da jedem jabuku.” U ovoj fazi dete pokazuje jasniju nameru da slovima prikaže određene reči.
PETA FAZA – LIČNI RUKOPIS
Kad deca dođu u ovu fazu pisanja, jasno pokazuju da su uspostavili neke veze između glasova i slova. Prvi glasovi koje deca obično predstavljaju su suglasnici s početka reči. Kasnije dodaju još više suglasnika, a na kraju i samoglasnike. Moguće je da neke glasove predstave krivim slovima, ali u ovoj fazi pokazuju zavidnu količinu znanja o strukturi reči.
ŠESTA FAZA
Na kraju, deca ipak shvate da reči imaju određeni raspored slova. Čak i predškolska deca mogu da zapamte redosled slova u nekim rečima vezanim uz porodicu, npr. tata, mama, pas ili imena članova porodice. Ako imaju puno toga da kažu, deca se mogu vratiti na raniju fazu pisanja. Na kraju krajeva, “lični rukopis” mnogo je brži nego pravo pisanje slova ili reči.
Okruženje u kojem se dete nalazi, materijali koji su mu dostupni te relevantni uzori, svakako omogućuju brži napredak u svladavanju veštine pisanja.
