Home Svaštara DECU TREBAMO DA UČIMO DA SU ISKUSTVA VAŽNIJA OD MATERIJALNIH STVARI

DECU TREBAMO DA UČIMO DA SU ISKUSTVA VAŽNIJA OD MATERIJALNIH STVARI

134
0

Deca vole da dobiju poklone. Posebno vole igračke i slatkiše. Njih se nikada i nikako ne mogu zasititi i uvek će želeti još. Čak i ako roditelji imaju novaca da deci često kupuju ono što deca žele, trebaju da  dobro promisle da li je to baš i pametno. Naime, materijalne stvari donose trenutnu sreću, i deci i odraslima, ali ono što nas zaista čini ispunjenim, zadovoljnim i srećnim ipak su iskustva koja delimo s dragim ljudima.

Dete će se razveseliti zbog igračke, ali će se još više veseliti samom iskustvu igranja. Više će ga radovati da se roditelji s njime igraju bez igračaka, nego sve igračke ovog sveta. Na kraju će ionako igračke završiti u nekoj kutiji, na tavanu ili u podrumu, a pozitivni učinci druženja s roditeljima trajaće večno i povezati mamu i tatu s decom na još dubljim nivoima.

Kada učimo decu da više vrednuju iskustva od materijalnih stvari, trebamo ih naučiti strpljenju, odnosno odgađanju potrebe i ugode. Ako im je nešto materijalno važno, decu treba naučiti da na to čekaju i da nauče da žive i bez toga.

NIJE DOVOLJNO SAMO REĆI “NE”

Deca će vrlo otvoreno zatražiti nešto od roditelja.

– Mama kupi mi nove Lego kocke!

Odgovor mame ili tate biće: – Ne može.

No stručnjaci kažu da to nije dovoljno. Detetu treba objasniti razliku između želja i potreba. Ako se detetu stalno govori jasno i odrešito “Ne” bez ikakvog objašnjenja, ostavljamo stvari nedorečenim. Dete se pita zašto ne sme nešto da dobije i zaključuje da su roditelji jednostavno “zločesti”. Ako se kroz duže vremensko razdoblje deci samo govori “Ne” bez objašnjenja, to može biti takođe loše kao da im na svaku želju kažemo “Da, može”. Zato im treba dati neki uvid u to, zašto nešto neće dobiti.

Stoga je puno bolje detetu reći: – Nećeš danas dobiti nove Lego kocke. Znam da te to ljuti/rastužuje, ali to je poseban poklon za tebe, pa ćemo zajedno pričekati neki poseban dan kada ćeš ih dobiti. A taj poseban dan je tvoj rođendan (ili Božić, imendan, kraj školske godine ili neki drugi “veliki” dan). Do tada ćemo se zajedno igrati s kockama koje već imaš.

Time dete učimo da se nosi s odgađanjem zadovoljenja potrebe, da više vrednuje materijalne stvari, ali i da nauči da živi bez njih. Fokus se stavlja na iskustvo igranja, a ne na materijalnu stvar.

NEKA DETE OSETI DA MU JE NEŠTO USKRAĆENO

Svako dete mora imati zadovoljene životne potrebe – hranu, topli i sigurni dom, odeću i higijenu. Ali stručnjaci kažu da je u redu da dete iskusi da mu je nešto uskraćeno. Deca moraju da osete kako je to kada ne dobiju nešto što silno žele. Tako je to i u životu. Neće uvek moći dobiti ono što žele. Decu treba odgojiti tako da nauče da rade i zarade za ono što žele da imaju. A to podrazumeva strpljenje i predanost nekom cilju.

Kada odbijemo da im kupimo nešto što žele, deca će se ljutiti, plakati, govoriti da ih ne volimo. Ali upravo je to trenutak učenja. Detetu treba dozvoliti da izbaci frustraciju na primereni način, a potom, kad se smiri, može mu se objasniti zašto ne može da dobije nešto što želi.

Treba imati na umu da su deca prirodno orijentisana na sebe i kreću s pozicije “Šta ja želim?”. Ali roditelji to mogu okrenuti u svoju korist na način da deci daju izbore. Na primer: “Ako želiš da na jesen kreneš u plesnu školu, ne možemo ovog leta ići svake nedelje u Mekdonalds”.

NEKA ŠTEDE I SAMI SEBI KUPUJU IGRAČKE

Deca dobijaju džeparac od baka i deka i članova šire porodice. Roditelji ih mogu darivati za rođendan i preaznike, ali bi bilo dobro da  ono što jako žele ponekad kupe od “svog” novca. Time će dobiti uvid u to šta znači štedeti i odreći se novca za stvar. Možda će više potom i ceniti stvari koje dobijaju i koje su uzimali zdravo za gotovo.

POKAŽIMO DECI DA SU ISKUSTVA VREDNIJA OD STVARI

Najbolji način odgoja i učenja je učenje po modelu. Pokažimo deci koliko su iskustva važnija i koliko nas više usrećuju od nekih stvari na koje za nekoliko dana zaboravimo. Deci će biti najdragocjenije, što im možemo dati, vreme koje im posvećujemo. Potrebno je da kao porodica osete zadovoljstvo u izletima, šetnjama, igranju s roditeljima, glupiranju i smehu, pričanju viceva, plesanju i pevanju po kući… To su prekrasna iskustva i uspomene. Igračke dolaze i odlaze, ali zajedničko vreme i druženje produbljuju odnos i decu dugoročno čine srećnim osobama.

Jelena Kovačić

https://klinfo.rtl.hr/

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here