Mladi bračni par uđe u najbolju prodavnicu u gradu. Muž i žena dugo su posmatrali šarene igračke poređane na policama, u veselom neredu na klupama.
Bilo je tu lutaka koje se smeju i koje plaču, elektronskih igara, minijaturnih kuhinja koje spremaju pice i torte.
Nisu se mogli odlučiti. Priđe im mlada i otmena prodavačica.
“Vidite”, objašnjavala je žena, “mi imamo malenu devojčicu, ali oboje smo odsutni po ceo dan, a često i uveče.”
“Reč je o devojčici koja se retko smeje”, nastavio je čovek.
“Hteli bismo joj kupiti nešto što će je usrećiti”, ponovo će žena, “I onda kad nas nema…Nešto što će je veseliti kad bude sama.”
“Žao mi je “, nasmeši se ljubazno prodavačica. “Mi ne prodajemo roditelje”.
Like this:
Like Loading...
Related
