Roditeljima je često jako teško pronaći metodu i najbolji “recept” koji će detetu pomoći da nauči školsko gradivo. Neki savetuju izradu kartica s najvažnijim podacima, neki sugerišu pretraživanje interneta i izradu beleški, neki lepe post-it papiriće po sobi ili izrađuju postere. Ali najefikasnija metoda moglo bi biti takozvano igranje ili menjanje uloga.
Nejt Kornel, profesor na fakultetu „Williams College“ koji proučava učenje, napisao je članak u časopisu „Psychology Today“ u kojem je predstavio tehniku “Pripremi se za podučavanje”. Ta je tehnika pomogla njegovoj 13-godišnjoj kćerki da efikasnije pamti i savlada gradivo. Kada je pokušavala da shvati neko novo gradivo, on ju je zamolio da na lekcije gleda poput učitelja koji se priprema da održi nastavni čas i predaje svojim učenicima.
Ta tehnika zapravo nije ništa novo i poznata je pod nazivom – „Fejnman“ tehnika. Osmislio ju je dobitnik Nobelove nagrade, Ričard Fejnman, a temelji se na tezi: “Ako nešto želiš dobro da razumeš, pokušaj to da objasniš vrlo jednostavno”. U praksi bi to izgledalo tako da učenik stane pred razred i pokušava da objasni neku lekciju (npr. Ćelijsku razmenu materiije ili Francusku revoluciju) običnim, razgovornim, jednostavnim jezikom.
Svako od nas ima u sebi prirođenu sposobnost za podučavanje drugih, a kada učimo na način da to znanje trebamo približiti drugome, tada lakše izdvojimo najvažnije informacije i elemente te se trudimo da znanje prenesemo na način da svima bude što razumljivije.
“Da sam svojoj kćerki rekao da se fokusira na značenje, razmišlja zašto su stvari takve kakve jesu, da organizuje svoje misli i pripremi se na način da zna odgovore na sva pitanja, to joj ne bi pomoglo. Ona ne bi znala koje konkretne korake treba da preduzme da sprovede u delo te savete. Ne bih ni ja znao”, objašnjava Kornel. Ali kada joj je zadao zadatak da ispriča sve što zna o nekoj temi kao da podučava druge, devojčica se već bolje snalazila.
Deca danas jako dobro znaju i razumeju kako se treba govoriti pred publikom, a sve zahvaljujući internetu i društvenim mrežama. Deca prate razne kanale na YouTube-u i svakodnevno gledaju svoje vršnjake ili odrasle kako publici objašnjavaju neku pojavu ili situaciju. Oni su već bezbroj puta videli svoje vršnjake kako na YouTube-u objašnjavaju neki zadatak iz matematike ili izrađuju nešto od gline i plastelina. Stoga je dovoljno detetu reći da se pretvara kao da ima svoj vlastiti kanal i šou na YouTube-u kada uči neko novo gradivo.
Naglasak ovde nije na snimanju videa, niti se video treba zaista i izrađivati, već na pokušaju da dete shvati informacije, lekcije i gradivo i pokuša ih prvo samo sebi da objasni, kako bi ih moglo objasniti i drugima koji o tome ništa ne znaju. Dok se dete priprema na svoj čas i podučavanje, ono vrlo efikasno uči. Poenta je da dete toliko dobro nauči lekciju, da je može podučavati drugima. Odlično bi bilo da roditelj glumi publiku te da nakon održanog predavanja može postaviti neka pitanja, a odgovaranjem će dete još bolje shvatiti koji su delovi ostali nejasni ili nedovoljno razumljivi.
Kada drugima objašnjavamo stvari i dobijemo od njih povratni odgovor, zapravo još dublje i bolje učimo ono što ne znamo i oko čega se osećamo nesigurno.
Jelena Kovačić
