Аутобус стаје. Дечак Мраз улази
и одмах крај врата он возача спази.
Насмеја се топло и балон му даде,
чика возач срећно возилом застаде.
„Здраво, Мраз-дечаче, и срећан ти пут!
Улепша ми јутро овај балон жут!“
„Е, то сам и хтео! Радост нека траје!
Срећа – увек дупла кад се срцем даје!“
Путници у чуду дечака гледају
и сви се до једног поклону надају.
А Мраз овај дели осмехе и шале
што у главу дечију учењем су стале.
И нижу се жеље: „Здрави, срећни били!
Са чика шофером дуго се возили!“
И, ево је школа. Станица је права
да Мраз обрадује баш сваког другара,
другарице, учитеље, све раднике школе
који ђаке умеју к’о своју да воле.
Децембар је смешком студен отерао
због овог дечака што се маскирао
да улепша празнике који, ево, крећу!
Хеј, дечаче, донела ти Нова сваку срећу!
