Dete može biti nasilno prema požrtvovnoj majci, jer se nikada nije susrelo s njenim granicama – ne zna šta majka želi i ne želi, šta voli i šta ne voli i nikad nije izgradila autoritet koji bi dete moglo doživeti
O uzrocima i posledicama pretjerane roditeljske popustljivosti, razgovarali smo sa psihologinjom Dušankom Kosanović iz „Familylaba“, organizacije koju je osnovao Jesper Juul, danski porodični terapeut i autor popularnih knjiga o roditeljstvu.
„Razlozi za popustljivost mogu biti različiti, na primer ideja roditelja da bi jasnim granicama mogli povrediti dete, kopiranje vlastitog roditeljskog modela, nedovoljno energije da ulaze u sukobe, strah da ne budu grubi prema detetu i slično. Popustljivi roditelji su često popustljivi jer ne žele da budu strogi ili zahtevni kao što su bili njihovi roditelji, jer žele dati sve što sami nisu imali ili imaju romantičnu ideju roditeljstva u kojem je dete ‘apsolutno iznad svih’, pa samim time i gospodar porodice“, objašnjava Dušanka Kosanović te naglašava kako je važno da postanemo svesni da je način na koji odgajamo decu naš izbor.
„Dakle, ako postavimo stvar tako da sebi kažemo – ‘ok, ja biram da budem popustljiv roditelj’ – što je drugačije od ‘ja sam popustljiv i tu ništa ne mogu’. To je važno iz razloga da kroz nekoliko godina takvog odgojnog stila odrasli ne okrive decu zato što su razmažena, ništa neće da rade ili su nemogući. Budući da odrasli imaju moć u odnosu s detetom, važno je da razumeju da oni biraju tako da su popustljivi“, dodaje.
DETE UVEK SARAĐUJE
Kada je reč o uticaju takvog roditeljskog stila na decu, psihologinja kaže da se u porodicama u kojima su roditelji popustljivi i ne preuzimaju odgovornost, vrlo često može videti da deca postaju „tirani“. No i u tom slučaju, ističe, deca sarađuju s roditeljima i na taj način zapravo zovu roditelje da preuzmu odgovornost koju izbegavaju.
„Na primer, često u današnje vreme vidimo majku koja radi tri posla od jutra do mraka i daje sve za svoju decu ne vodeći računa o sebi. U porodici ona je servis za potrebe dece i uopšte ne poznaje svoje granice ni potrebe.
U takvoj situaciji deca mogu postati nasilna prema majci, upravo iz razloga što se nikada nisu susreli s majčinim granicama. To znači da ne znaju šta njihova majka želi i ne želi, šta voli i šta ne voli i na taj način nikad nije gradila autoritet koji bi deca mogla doživeti; deca ne znaju ko je ona zapravo, osim što ispunjava njihove želje i zadovoljava potrebe“, kaže Dušanka Kosanović te napominje da to ne znači da je ovakvo ponašanje deteta u redu, već je to način kako do njega dolazi.
„Važno je od samih početaka zajedničkog života biti svestan sebe, svojih potreba, granica te jasnim ličnim povratnim informacijama pokazati sebe – ko smo kao roditelji, kao partneri… Takođe i treba voditi računa o potrebama i granicama ljudi s kojima živimo.
Ovo je bitno iz najmanje dva razloga – roditelj može biti dobro sam sa sobom i u kontaktu sa sobom, te graditi lični autoritet. Za decu je to izuzetno važno jer takav roditelj pruža s jedne strane sigurnost koju deca trebaju, a s druge strane sjajan model kako voditi računa o sebi i biti u kontaktu s drugima“, poručuju iz „Familylaba“.
PIŠE Ana Dokler
https://klokanica.24sata.hr/
SAMO JEDAN KLIK
DO SAJTA
DEČIJEG EKOLOŠKOG ČASOPISA
