Matematika je relativno težak predmet za neku decu, ali je dobro poznavanje osnova matematike važno za budući uspeh u mnogobrojnim zanimanjima. Sposobnost baratanja količinama i brojevima ugrađena je funkcija ljudskog mozga. Svako dete ne može postati matematičar, ali svako dete koje je sposobno smisleno da čitati, u stanju je da usvoji osnove aritmetike, sabiranje, oduzimanje…
Učenje matematike ponekad može biti veoma frustrirajuće za dete, ali i za roditelje.
Istraživanja su jasno pokazala da detetov uspeh ili neuspeh u školi u mnogome zavisi od učenja kod kuće i o tome u kojoj su meri roditelji uključeni u proces detetovog školovanja. Nije dovoljno samo prepustiti dete školi i čekati da se jednoga dana vrati adekvatno obrazovano. Svaki roditelj trebao bi aktivno da učestvuje u učenju, razvoju i dostignućima svoje dece.
Današnje obrazovanje ne garantuje da će decu podučavati učitelj koji je verziran u predavanju matematike. U većini škola postoje kvalifikovani nastavnici matematike, ali još uvek postoje škole u kojima podučavatelj nije dovoljno kvalifickovan ili nije zainteresovan za podučavanje.
Međutim, učenje svakog školskog predmeta može postati zanimljivo ako mu ispravno pristupimo. To se odnosi i na matematiku. Važno je istrajati, završiti zadatak, imati osećaj da to stvarno možemo jer na tome se temelji uspeh. Najvažnije pravilo za pomaganje detetu u matematici je da i roditelj i dijete trebaju pristupiti učenju radosno, shvatajući da matematika može postati dječija igra. Matematikom se treba baviti zbog nagrade, a ne zbog kazne.
Igre i njihova uloga u učenju matematike
Jedna od svakako najvažnijih igara za učenje matematike su strukturirane igre prema pravilima. U tim igrama, dete uči da sledi uputstva u nizu, neposredno razvija predmatematičke i pomoćne veštine, matematičko i prostorno mišljenje, učvršćuje naučene matematičke koncepte, postupke i činjenice.
U edukativnim igrama trebaju da učestvuju i roditelji koji se neretko pitaju ” Šta mogu da uradim da pomognem svojem detetu u učenju matematike?”
Pre svega, potrebno je stvoriti kod kuće pozitivnu matematičku kulturu. Ona uključuje razvijanje mišljenja i predmatematičkih veština. Razvijanje predmatematičkih veština se prirodno događa u okruženju koje je obogaćeno konkretnim, manipulativnim materijalima kao što su igračke, igre i drugi didaktički materijal u školi i kod kuće.
Igre i igračke za razvijanje predmatematičkih i pomoćnih veština imaju određene karakteristike:
igra treba da zahteva primenu određenih strategija.
trajanje igre treba da bude u proseku 15-20 minuta, tako da je dete u stanju da dočeka kraj igre.
igre trebaju posredno ili neposredno da razvijaju predmatematičke veštine.
Dok istraživačke kompjuterske igre odgovaraju tom cilju, tzv. igre spretnosti (npr. pucanje ili trkanje) ne odgovaraju.
Na primer, didaktička igra Master Mind je odlično sredstvo za razvijanje veštine prepoznavanja obrazaca i deduktivnog mišljenja u dece.
Redovne diskusije na temu igara su veoma korisne za decu. U njima uče da razmišljaju, planiraju, postavljaju pitanja i procenjiuju odgovore. Razmišljanje je srž učenja matematike. Razgovori s roditeljima o strategijama zajedničkog učenja pripremaju dete za matematičko razmišljanje u školi.
Igre putem kojih dete razvija predmatematičke i pomoćne veštine:
igre s kartama (prepoznavanje obrazaca, aritmetičke činjenice)
domino (vizualno grupisanje, prepoznavanje obrazaca, aritmetičke radnje)
bingo (prepoznavanje brojeva)
potapanje brodova (logičko razmišljanje, prostorna orijentacija)
monopoy (praćenje sleda pravila, prostorna orijentacija, računske radnje, planiranje)
