Pata Patak je mlađa od većine svojih najbližih prijatelja. Pata se prvi put u crtanom pojavila pre 81 godinu, te se 7. jun 1940. godine uzima kao datum njenog rođendana.
Mlađa je 12 godina od Mikija i Mini, devet godina od Plutona, osam godina od Šilje i šest godina od crtanog junaka koji će postati neodvojiv deo njene ličnosti, Paje Patka.
Ima veliku porodicu u Diznijevom carstvu. Znamo da Pata ima najmanje jednog brata i sestru, kao i tri nećake – Latu, Natu i Zlatu.
Verni ljubitelji Diznija i Pate susret sa tim delom njene porodice imali su kroz izdanje Volta Diznija „Comics & Stories”, februara 1953. godine u 149. broju.
Takođe, ima tetku po imenu Drasila, rođaku po imenu Almanda de Kvak i baku koja se zove Lilli. Diznijeva zvanična stranica čak navodi i da je Pata sestra Rajinog, Gajinog i Vlajinog oca, što bi trio učinilo njenim nećacima.
Kao i Paja, i ona vrlo brzo pobesni, ali za razliku od njega češće se kontroliše. Neretko je prikazana i kao pomalo histerična. U početnim crtanim filmovima, Pata se često trudila da promeni Pajine loše osobine i navike. Kasnije je postala ženska verzija Paje. Često je dosađivala svojim prijateljima, svojim preterinim pričanjem i nezrelim ponašanjem.
Mnogi ljudi su njenom karakteru udahnuli život. Na samom početku, glas joj je u njenom debitantskom igranom filmu 1940. godine „Gospodin Patak izlazi” pozajmljivao Klarens Naš. Režiju je potpisao Džek King, a scenarista je bio Karl Barks.
Pata je u svom prvom crtanom filmu imala „pačiji glas“, kao i Paja. U drugom Patinom crtanom filmu, otpočela je era Patinog normalnog glasa, a isti joj je dala Glorija Blondel, koja joj je lik Pate rečima kreirala u šest od devet crtanih filmova tog doba, u periodu od 1945. do 1950. godine.
U tom periodu, samo je 1948. godine došlo do promene, pa je Rut Kliford postala treća Patina sinhronizatorka, koja joj je dala glas u jednom crtanom filmu.
Vivi Dženis je pozajmila glas Pati (i njenoj majci) u njenom poslednjem klsičnom crtaću „Pajin dnevnik”.
Patriša Paris je sinhronizaciju Pate radila u crtanom filmu „Mikijeva Božićna pesma”, a Kat Sousi u „Pačijoj ekipi”.
U serijama „Mikijev klub”, „Mikijeva fabrika” i „Mikijeva igraonica”, sinhronizaciju je radila Treša MekNil, koja je i do danas ostala njen „glas”. U filmu „Fantazija 2000” glas joj je pozajmila Rusi Tejlor.
Da je kod Diznija sve povezano, govori i činjenica da je Pata vrlo bliska prijateljica sa Belkom, još jednim bitnim junakom Diznijevih serijala, koja se prvi put pojavila u crtaću „Parobrod Vili”, a stvorili su je 1928. godine Volt Dizni i Ab Ajveriks.
Ipak, Patin najbolji prijatelj je, niko drugi, nego Mini Maus. Dok je u crtaću pod nazivom „Miki, Paja i Šilja: Tri musketara” Pata bliska prijateljica i dvorska dama princeze Mini, nisu uvek bile potpuno nerazdvojne.
U prvom segmentu filma „Mikijevo bilo jednom za Božić”, Mini i Pata su glavne suparnice na takmičenju u umetničkom klizanju. Ipak, kako to nameće trend bajki i nerealnog, na kraju opet postaju bliske prijateljice.
Ovo je samo jedan od primera iz novije, daleke od tradicije, produkcije Diznija.
Iako uglavnom igra ulogu sporednog lika, dobila je značajnu količinu vremena na malim ekranima. Pored nekoliko kraćih crtanih filmova, pojavila se takođe u serijalu „Pačija ekipa”, koji je debitovao u septembru 1996. godine.
Mikijeva fabrika, Mikijev klub, Mikijeva igraonica čak i uloga u nastavku Diznijevog serijala „Pačije priče”, samo su neka od brojnih pojavljivanja Pate. Ona takođe ima uloge i u video igrama „Kingdom Hearts” i „Kingdom Hearts II”.
Međutim, njeno pojavljivanje nije bilo ograničeno samo na format ekrana, već je više puta Pata bila jedan od glavnih likova Pajinih stripova, ali i deo njegove porodice.
Pata se u papirnom izdanju prvi put pojavila 1940. godine u stripu Ala Taliafera, kao Pajina nova komšinica i osoba u koju će se Paja, potencijalno, zaljubiti.
Karl Barks, „otac Paje Patka”, osim što je stvorio Patkovgrad i mnoge njegove likove, koristio je i Patu kao lika.
U Barksovim i kasnijim stripovima drugih crtača, Pata se pojavljuje kao Pajina devojka.
Međutim, u ovim stripovima Paja često ima konkurenciju i to svog rođaka Cakanog Caju. Upravo se mnogi stripovi i baziraju na fazonima koji se događaju tokom svađe između Paje i Caje.
Ni Balkan nije zaobišla „groznica Diznija”, pa je tako cela družina dobila posebno izdanje pod okriljem „Politikinog zabavnika” – svima poznati „Mikijev zabavnik”.
www.danas.rs
