Sve nežne reči sveta u jednu bi stale,
da opišu onu što grlile su ruke male,
uz osmeh, strepnju i hrabrost kada si morala sama,
želim ti reći – najbolja si za mene mama.
Sve cveće ovog sveta i njegova raskošna lepota,
premalo je kada bi ti se dalo,
jer prevelika je sva tvoja dobrota,
što učinila si za ovo biće malo.
Napisala bih ti pesmu u kojoj se mnogi stihovi broje,
da zahvalnost ti za sve kroz nju odam,
za sve one poljupce i savete tvoje,
al’ uz to moram i poneki osmeh da dodam.
Budi mi srećna, vesela i mila,
ostani dobra kakva si oduvek bila,
a ja ću da budem borac, ali i dama,
baš kako si me naučila moja mama.
