Hogar Strašni je jedan od retkih stripova za koji su čuli i oni koji nemaju previše interesa za tu umetnost, a za to je najzaslužnija činjenica što je izlazio u dnevnim novinama u 58 zemalja. Epizode su kratke i u njima nema ratovanja, heroja, ni spašavanja sveta, već samo svakodnevan život jednog debelog Vikinga
Strip o Hogaru, tipičnom Vikingu – debelom, nabijenom i bradatom sa rogovima na vikinškoj kacigi – hit je otkako se prvi put pojavio, a to je bilo 4. februara 1973, i to u 136 novinskih listova! U roku od dve godine izlazio je u više od 600, a danas u više od 2.000 dnevnih novina širom sveta. Preveden je na petnaestak jezika.
Za njegov lik zaslužan je Dik Braun, rođen 1917. u SAD-u. Fizički deo Hogarovog lika napravio je po sebi, iako neverovatno sliči i njegovom sinu, a kad je prva epizoda izašla imao je već pedeset i šest godina. Hogarove komične situacije u rekordnom su roku prihvaćene širom sveta i već iste godine autor dobija slavnu američku nagradu REUBEN AWARD. Čitateljstvo se oduševilo čovekom koji je toliko zabavno neuspešan u svemu čime se bavi – poslom i porodicom!
Krajem 1973. Dik dobija još jednu nagradu za Hogara – ELZIE SEGAR AWARD, koja je dobila ime po kreatoru Popaja i koja se smatra jednom od najznačajnijih nagrada u Americi. „National Cartoonist Society“, najveća strip organizacija, dodeljuje mu 1977, 1984. i 1986. nagrade za najbolji humoristični strip. Kako nije nedostajalo nagrada, tako nije nedostajalo ni čitatlaca.
Dik se iz posla povukao 1988, a umro je sledeće godine. Sve ostaje u porodici, pa njegov rad nastavlja sin Kris i to je redak primer da promena scenariste ne mora nužno značiti pad popularnosti crtanog lika. Ako ništa drugo, Hogar Strašni pokazuje da je ljudska glupost i duhovitost univerzalna i neograničena vremenom i prostorom.
Na prvi pogled glavni lik ovog stripa zastrašujući je i uvek spreman ratnik, ali kad jednom prođete oklop i štit, on je samo nežan suprug i porodični čovek koji mrzi da plaća porez. Iako je pohlepan za pljačkom i haranjem, to sve bledi pred neobuzdanim apetitom za domaćom kuhinjom njegove žene Helge. Hogar se sa njom vrlo često upušta u rasprave i svađe, koje ne traju dugo jer ga žena brzo ućutka, žali se na posao (on je ratnik), ali obožava slobodne večeri kad izlazi ‘sa momcima’. Nikad nema dovoljno novaca i ponekad ne može shvatiti svoju decu.
Hogar je zapravo utelovljenje svih viceva o muškarcima, svih karakteristika kojima se ponekad slatko nasmejati – skriva emocije, zaboravlja sve datume do kojih je Helgi stalo i slično. Helga je s druge strane prototip žene, bar onakve kako se prototipovi opisuju – ona je brižna i nežna, ali sve zapravo drži pod kontrolom. Ako je Hogar vođa Vikinga u bici, ona je vođa porodice. Prema njemu se ponekad ponaša kao majka prema malom dečaku, a on joj zbunjeno i simpatično dopušta da ga prekorava. Ona takođe ne skida vikinšku kacigu s rogovima sa glave.
Bez obzira na svađe, oni su savršen par. Roditelji su šesnaestogodišnje Honi, lepotice koja nije suviše bistra, ali svejedno je simpatična. Njena metalna bluza često odbija potencijalne mladoženje, a ona se polako pretvara u usedelicu, ali nju to ne brine jer njeno srce pripada samo Luteu, bardu, pesniku i trubaduru, koji nezna slagati rime ni pevati. Honi, zaslepljena ljubavlju, to ne vidi. Hogarov sin Hamlet je brilijantan, ali misterija ocu. On je odličan učenik i redovno se pere, jednom rečju – štreber, a to nikako ne odgovara opisu jednog Vikinga-ratnika. Hamlet će radije čitati nego pljačkati, plesti lanac od cveća nego uzeti pravi lanac u ruke.