Home Poznati DA LI ZNATE KO JE NAPISAO ORIGINALNU PRIČU „BAMBI“?

DA LI ZNATE KO JE NAPISAO ORIGINALNU PRIČU „BAMBI“?

23
0

Verovatno ne postoji dete koje nije odraslo uz Bambija. Ovo malo, preslatko lane sva deca obožavaju i rado se vraćaju priči koja prati njegov život. Pa čak i odrasli, vrlo rado provode vreme vraćajući se u detinjstvo i sećajući se, pomalo tužne, i vrlo poučne priče o Bambiju. Svetu je ovo delo doneo, malo poznati, austrijski pisac Feliks Salten.

Knjiga je prvi put objavljena u Berlinu, 1923. godine. Čitaoci i kritika su je prihvatili od samog početka jer se priča vrlo lako uvukla u srca čitalaca širom sveta. Do danas je ovo delo prevedeno na preko trideset jezika i smatra se jednim od najpoznatijih svetskih klasika. Salten je kasnije objavio i nastavak romana, pod nazivom Bambijeva deca. Delo je, takođe, bilo prihvaćeno, ali ne u toj meri, kao Bambi.

SAŠA BOOKS

Kroz priču o lanetu Bambiju, čitalac se upoznaje sa njegovim rođenjem, prvim koracima, odrastanju, gubitkom majke, mnogim životnim izazovima, pronalaskom partnerke, sve do njegovog zrelog doba. Kao i svaki put odrastanja, tako je i njegov pun lepih ali i teških momenata. Nailazimo na mnoge jako dirljive momente, i iz mnogih učimo mnoge bitne životne lekcije. Učimo da ne smememo nikada odustati, da kako god nam se život činio težak, mi moramo nastaviti dalje uzdignute glave. Jer ne ide sve u životu tako lako kako bismo mi želeli, ali ako čvrsto verujemo, uspećemo u svemu.

Mnogo je bitna podrška prijatelja, pa i mi, kao i Bambi, se uvek moramo oslanjati na njih. Oni su uz nas i kada nam ide dobro, ali i kada su nam najviše potrebni. I u sreći i u tuzi. To su pravi prijatelji i njih uvek treba čuvati pored sebe. Još jedna od bitnih pouka je i ta da nikada ne smemo izgubiti dobro u sebi jer će se sve stvari u životu rešiti, kad tad. Pa kao što je i Bambi izrastao u velikog, snažnog srndaća, i mi ćemo iz poteškoća izaći jači i snažniji.

Jedna od najbitnijh poruka, ako ne i najvažnija je ona koju pisac šalje čitavom čovečanstvu. On upozorava svakog čoveka na ulogu koju nosi kao dominantna vrsta u prirodi. Ljudi moraju biti dobri prema životinjama, ne smeju ih ubijati radi zabave i koristi. Pisac želi da ovom pričom probudi samilost u čoveku, kako se ne bi odnosio krvnički prema životinjama jer one ne mogu da se brane. U knjizi, pisac čoveka naziva „ON“, a takav naziv čovek stvarno i zaslužuje. On je priči hladan, distanciran i smrtonosan za životinje. Treba da shvatimo da moramo biti upravo suprotni tome. Moramo se starati o životinjama kada one ne mogu da brinu o sebi. Moramo biti njihovi prijatelji i čuvati ih. Treba poštovati njihove živote jer su i oni živa bića, baš kao i mi.

Volt Dizni je 1942. godine snimio crtani film, Bambi, koji je popularan i dan danas. Možda čak više nego sama knjiga po kojoj je napravljen. Sva deca, pa i odrasli, su ga ponekad pogledali i retko ko nije plakao u sceni kada lovci ubijaju Bambijevu mamu. To je sigurno jedna od najtužnijih scena u crtanim filmovima ikada.

Salten (rođenog imena Sigmund Salcman) rođen je 6. septembra 1869. u malom gradiću Pešta u jevrejskoj porodici. Njegova majka Meri Singer bila je domaćica, a otac Filip Salcman inženjer. Odmah, četiri nedelje nakon Sigmundova rođenja, njegova porodica je preselila u Beč jer je taj grad 1867. godine dao puno državljanstvo jevrejskom narodu, što je podstaklo mnoge jevrejske porodice da se tamo presele.

Kada je imao šesnaest godina, kompanija njegovog oca inženjera završila je u stečaju, a kako je grad imao sve više jevrejskih izbeglica, ponestajalo je posla, pa se porodica preselila u predgrađe Beča. Feliks je napustio školu i počeo da radi u osiguravajućoj kući kako bi finansijski pomogao svojoj porodici. Otprilike u isto vreme počeo je da šalje pesme i kritike knjiga časopisima, ubrzo pišući članke za umetnički časopis Kunstchronik i za razne književne periodične publikacije.

  1. januara 1889. godine objavio je svoje prve pesme u listu „An der Schönen Blauen Donau“ i to koristeći pseudonim Feliks Salten koje će kasnije postati poznato. Ubrzo je dobio posao umetničkog i pozorišnog kritičara za bečku štampu sa punim radnim vremenom. Prvu zbirku pripovedaka objavio je 1900. godine. Upoznaje Leopolda Ferdinanda, plemića iz dinastije Habsburg koji mu je omogućio poznanstva s drugim autorima i mladim književnicima Hermanom Bahrom, Ričardom Hofmanom, Ugom fon Hofmanstalom i Arturom Šniclerom, pa tako mladi Salten 1890. godine postaje deo pokreta „Mladi Beč“, grupe mladih autora koji su se sastajali u kafani. Za razliku od ovih pisaca koji su sačinjavali deo pokreta, Salten nije bio deo aristrokratije, već je svojim tekstovima zarađivao za život. Pisao je kritike umetničkih izložbi i recenzije knjiga i objavljivao ih u listovima „Die Zeit“ i „Weinder Allgemeine Zeitung“.

1901. godine je osnovao „Jung-Wiener Theater Zum lieben Augustin“, književni kabare u kojem je hteo da prikaže mešavinu slikarstva, plesa, poezije, muzike i pozorišta, a prva predstava održana je 16. novembra 1991. godine. Publika nije pokazala zavidnu reakciju, pa je zbog malih prihoda i velikih troškova kabare prestao sa prikazivanjem.

1902. godine je za isti listi pisao o hronikama dvorskog života, a 1903. godine doživeo svoj prvi veliki uspeh kao autor svojim člankom o književniku Emilu Zoli kojim je privukao pažnju kolega pisaca i publike. Iste godine, u aprilu, 32-godišnji Salten oženio se glumicom Oli Mecl. Tokom braka imali bi dvoje dece, sina Pola, koja je rođen 1903. godine, i Anu Katarinu, rođenu 1904. godine. Salten je počeo češće da piše kako bi izdržavao svoju porodicu. Nastavio je da radi kao kritičar, dok je takođe pisao za razne medije, stvarajući sopstvene romane, scenarije, drame i operska libreta. Salten je izdavao u proseku po jednu knjigu godišnje, a ubrzo je počeo da izdaje i kratke priče, romane, drame, putopise i zbirke eseja. Pisao je i za većinu bečkih novina.

1909. godine je napisao libreto za „Reiche Mädchen“, operetu Johana Štrausa Mlađeg koja nije doživela očekivani uspeh. 1922. godine napisao je svoje najpoznatije delo Bambi: Život u šumi, koji je u početku objavljivan u serijskoj formi, a kasnije kao roman 1923. godine. Knjiga je doživela veliki uspeh, a Salten je kasnije dopisao još tri dela o malom lanetu smeštajući ga u istu šumu. 1936. godine prodao je filmska prava za Bambija producentu Metro-Goldvin-Majer Sidni i Franklin-u, koji je kasnije dao ista prava tvorcu Miki Mausa Voltu Dizniju, što je dovelo do objavljivanja animiranog filma Bambi iz 1942. godine.

Pre drugog svetskog rata, Salten je doživeo sukob sa nacistima nakon čega odlučuje da se povuče iz javnog života i posveti porodici. 1935. godine u Njemačkoj njegove knjige su bile zabranjene. Na meti nacista, potražio je zaštitu kod američkog diplomate Lelanda Morisa i uz pomoć svoje ćerke Ane Katarine pobegao iz Austrije u Švajcarsku gde mu je novinarstvo bilo zabranjeno.

Usled zabrane, Salten je svoje poslednje godine proveo na ivici siromaštva nemogavši da zaradi onim šta je jedino znao – pisanjem, a živeo je od prodaje autorskih prava na Bambi za hiljadu dolara.

Salten je umro 8. oktobra 1945. godine u Švajcarskoj u Cirihu gde je i sahranjen na jevrejskom groblju.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here