Po srpskoj tradiciji negde u gori postoji Baba Marta, ćudljiva, iznenadna i pomalo luckasta baba koja se igrala sa mesecom martom. Iako nije bilo vreme za to, ćudljiva baba odlučila je da odvede svoje koze na ispašu u planinu. Drugi su joj branili govoreći da je još rano za ispašu. Tada je ona svojim kozama rekla: ’Moji jarići hajmo martu na sramotu i drugima uprkos’, izazvavši tako mart.
Da bi se osvetio babi i kozama mart je pozajmio od februara dva dana i produžio svoje trajanje. Vreme se smenjivalo čas sunce, čas kiša, a baba je i dalje prkosila i udaljavala se od kuće. Mart je napravio mećavu i zavejao babu i njene jariće. Otuda izraz „babini jarčevi“ kad se vreme često menja u martu mesecu.
BABA DOKIJA – MIT PROLEĆA
Legenda kaze da je Baba Dokija bila zlobna svekrva, koja je poslala snaju na planinu da ubere divlje jagode za prvi mart. Na putu devojka sreće starog čoveka koji joj poklanja šaku divljih jagoda.
Kada je Baba Dokija ugledala voće pomislila je da je stiglo prolece. Obukla je svojih devet bundi i krenula sa ovcama na planinu. Zbog lepog vremena ona skida jednu po jednu bundu. Međutim, počinje da se kvari vreme, da pada kiša i sneg a baba se sa svojim stadom pretvara u santu leda, a kasnije u kameni blok.
Prema legendi, tako su nastale Babe u Planinama Bucedži, u Karpatima.
