Home Zanimljivosti DA LI ZNATE ISTORIJU RAČUNARA?

DA LI ZNATE ISTORIJU RAČUNARA?

17
0

Vekovima su ljudi pokušavali da olakšaju i ubrzaju izračunavanje matematičkih problema. U IX veku se pojavilo mnoštvo novih teorija u oblasti matematike i fizike, koje nisu mogle biti proverene zbog zamašnosti matematičkih proračuna. Pojavom kompjutera (elektronskih uredjaja za skladištenje i obradu podataka) ubrzan je tehnološki i informativni razvoj civilizacije. Za razliku od od pronalazaka za koje se tačno zna ko ih je i kada izumeo, za kompjuter se teško može imenovati samo jedna osoba kao pronalazač.

Još od najranijih vremena ljudi su se trudili da osmisle sprave koje bi im (pri)pomagale u izvođenju različitih računskih operacija.

Verovali ili ne prvi oblik računara pominje se još 3.000 godine pre nove ere – to je ABAKUS. Vešti trgovci se i dan danas širom sveta s njim snalaze bolje nego sa digitronom.

Zatim PASKALINE (Pascaline) iz  1640. godine, BLEZA PASKALA jedna je od prvih mehaničkih računarskih mašina, skice mašine za sabiranje pravio je i  LEONARDO DA VINČI .

Pravu revoluciju napravile su Holeritove mašine koje su  radile na principu bušenih kartica.  Bušene kartice su, osim toga, omogućile da se jednom pripremljeni podaci mogu više puta koristiti.

Kao začetnik informatike smtra se Britanac Čarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871). On je izmislio diferencijalnu i analitičku mašinu za računanje. Analitička mašina je zapravo pretača današnjeg računara, zamišljena za nalaženje rešenja bilo kog matematičkog izraza, za koji znamo redosled operacija pomoću kojih taj izraz može biti rešen (danas skup operacija odredjenog redosleda nazivamo algoritam

Prvi programer je zapravo programerka grofica Ada Bajron Lavlejs. Napisala je rad o Bebidžovoj “Analitičkoj mašini” koji se smatra prvim tekstom koji opisuje proces danas poznat kao kompjutersko programiranje.

Doprinos nastanku računara dali su i brojni drugi naučnici, ali tek prvih decenija 20. veka pojavljuju se prave električne računarske mašine koje su pravile neverovatnu buku pri radu.

Amerikanci tokom Drugog svetskog rata razvijaju prvi potpuno elektronski računar ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer) koji je radio na principu elektronskih cevi. To čudo ondašnje tehnike zauzimalo je prostor od 139 kvadratnih metara, imalo 19.000 termojonskih cevi i dioda i težilo skromnih 30 tona. Revoluciju u razvoju elektronike, pa samim tim i računarstva donosi pronalazak tranzistora koji je omogućio da se relativno velike i nepouzdane elektronske cevi zamene. Novu revoluciju u oblasti računarstva predstavljala je pojava tehnologije integrisanih kola koja je omogućila da se na jednu silikonsku pločicu nevelikih dimenzija i potrošnje smeste hiljade pa i milioni majušnih tranzistora.

Zahvaljujući tome, računari su vremenom postajali sve manji i manji, a istovremeno i sve moćniji.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here