Neko voli pse, neko mačke, ptice, a neki hrčka . A  da li ste pomislili da  vam kućni ljubimac bude zec?

Neko će, možda, reći, kako zec kao kućni ljubimac?

Kada jednom nabavite malog kunića shvatićete, sigurno ćete se  zaljubiti u ta mala mekana i ušata stvorenja.

Postoji mnogo vrsta zečeva – patuljasti, orijaši, ovnoliki – koji su naziv dobili po spuštenim ušima; dugodlaki, kratkodlaki, itd. Javljaju se u različitim kombinacijama boja.

Evropski zečevi vode poreklo iz jugozapadne Evrope i severozapadne Afrike. Prvi su ih pripitomili Rimljani (prvi zabeleženi dokument o tome potiče iz 36. Godine pre nove ere), koji su ih i proširili po celoj Evropi. Potiču sa Pirinejskog poluotoka. Danas žive na svim kontinentima, osim Antarktika.

Ženka nosi svoje mlade 28-31 dana. Može ih imati do 8 komada u jednom okotu. Mama pravi gnezdo za svoju mlade od vlati suve trave i dlake koje čupa sa svog trbuha. Mleko zečice je bogatije od svih domaćih životinja. Sadrži  13-15% proteina, 12% masti i 2% šećera.  Mladunčad doji do tri nedelje, a pubertet traje od tri do pet mjeseci.

Mladunčad se rađaju potpuno gola i slepa, udvostruče svoju težinu već za nedelju dana života. Ljudskoj djeci je za to potrebno šest mjeseci.Zečevi žive između 8-12 godina, iako su poznati slučajevi zečeva koji su doživjeli i 18 godina.

Najaktivniji su u zoru i sumrak.

 A da li ste znali da uplašeni zec može skočiti čak 4,5 – 6 metara u dalj u jednom skoku. Građa tela im omogućava  nagle promene smerova pri trku, kao i postizanje velikih brzina čak preko 70 km/h.

Najpoznatiji zec na svetu je zasigurno Duško Dugouško, naš junak iz crtanog filma.

ZEC KAO SIMBOL – USKRS

U hršćanskom svetu vernici slave Uskrs kao dan  Isusovog vaskrsnuća. Mnogi će kao simbol Uskrsa prihvatiti sliku zeca koji ostavlja jaja u gnezdo, a da se ne zapitaju, zašto zec ostavlja jaja u gnezdo? Zar nije logičnije da to čini kokoška?

Zec je još u doba pre hršćanstva bio simbol plodnosti, a u anglo-saksonskim narodima predstavljao je zemaljski oblik boginje plodnosti Eastre. Zečevi su bili tada poznati kao životinje sa najbržom mogučnošću razmnožavanja i bili su simbol novog rađanja života u proleće, kada se slavio paganski praznik dolaska proleća. Za vreme tih proslava, verovalo se da zec donosi jaja kao simbol novog proleća.

Kao uskršnji simboli zečevi su se počeli koristiti u Nemačkoj, odakle potiču prvi zapisi o tome koji datiraju iz 16. veka. Izrada prvih jestivih zečeva od testa i šećera – uskršnjih poklona, takođe započinje u Nemačkoj, početkom 19.veka. Iz Nemačke se  proširilo po celom hršćanskom svetu. Uskršnji zeka postaje izvor dečije radosti. Deca veruju da ako su bila dobra, zeko će im na uskršnje jutro doneti šarena jaja i poklone. Na skrivenom mestu u vrtu, dvorištu ili u kući, prave gnijezda od trave kako bi im zeko mogao ostaviti poklone.