Ovaj moj veliki drugar profesor Arkadije samo razmišlja…
Mozak mu radi na solarno-termo-nuklearno-perpetumobilski pogon… Evo, preneću vam jedan izvod iz njegovog predavanja o vanzemaljcima….
Nego, hiljadu mi svemirskih mušica uvek sam se pitao da li ima života u svemiru, da li ima života van svemira, da li ima života pre smrti, da li ima života tokom života…?
Te večne tajne su uvek uznemiravale moj uznemireni duh još dok sam kao uznemireni dečarac štapom svašta unezvereno dirao i otkrivao skrivene misterije i neotkrivena otkrića koja su postajala otkrivena neotkrića… Potom sam se kao stariji dečerac pitao da li svako zato ima svoje „zašto“ i da li je to zato zato što je neko rekao „zato“ ili možda svako zašto nema svoje zato… Još veću dilemu mi je stvaralo pitanje da li svako zato ima svoje zašto…
Šta vi mislite?
Onda sam noćima kroz rupu na plafonu, kada nije padala kiša, posmatrao nepregledne zvezdane daljine okružene dalekim svetovima i pitao se zašto li tata ne popravi tu rupu jer se uvek prehladim… Rupa je zjapila tokom cele godine izuzev zimi kada je sneg ili led zakrpe… Pitao sam se da li tamo negde daleko ima živih bića koji poput mene se pitaju da li ovamo negde daleko ima nekih živih bića… Kao što je čuveni kosmolog, moj drugar, Čika Keka rekao: „Otkriće vanzemaljskog života bi bilo veliko za nas a malo za ceo svemir“.
Gutao sam filmove, priče, knjige o mogućnostima života negde tu oko, iznad, ispod ili pored nas. Pitao sam se da li postoje vanzemaljci, kako sam ih ja prvi nazvao. Pitao sam se kako li samo izgledaju…? Da li vi znate šta su to vanzemaljci a šta su vanzemljaci? A da li znate šta su to ovozemaljci a šta su ovozemljaci? Hmmm…. moraćemo to da razjasnimo…
Smatrao sam da vazemaljci ne izgledaju isto kao ovozemaljci. To mi je bilo vrlo verovatno. Mada je ovozemaljski ljudski oblik možda isti kao vanzemaljski neljudski oblik….
Ali ako samo pogledamo koliko na našoj planeti ima različitih oblika života onda možda ti vanzemaljci stvarno i ne liče na nas. Ali, ipak, znamo da je život na Zemlji nastao negde pre 3,5 milijardi godina. Tako su nam bar u školama pričali..
Takođe su nam rekli da se život razvijao prvo hemijskim pa onda biološkim putem. Ako u svemiru deluju iste fizikalne, hemijske, nuklearne, kaledioskopske, nepoznate, uzajmno povratne, uzajamno nepovratne i druge sile, krije li se tu činjenica da je život svugde morao da nastane putem istih procesa.
Kako sam ovo lepo rekao… Da li me razumete? Ja ne baš uvek, ali lepo zvuči…
Nego da se vratim na priču… Ako je to tako kao što sam malopre rekao, to bi onda značilo da vanzemaljci izgledaju kao mi!Ljudi koji tvrde da su sreli vanzemaljce opisuju ih kao slične ljudima, ali s nekim manjim razlikama kao što su velike oči, mala usta, velike ruke, niski stas, zelena boja, klompave uši… Bože moj, isti kao moj stric Rajko iz Beograda… Kao da su njega opisivali. Možda ćemo i mi ljudi jednom izgledati kao oni sada, a oni opet nekako drukčije – možda kao mi sada. Zanima me da li bi mi mogli da ih razumemo…? Kao što sam već rekao, ja često ne mogu da razumem ni sam sebe pa me to brine..
Evo, u poslednjem broju časopisa „Vojvođanska vanzemaljska revija“ piše o brojnim posetama vanzemaljaca svake godine!
Na predavanju “Ako vanzemaljvi nisu tu, onda su sigurno već došli”, koje su organizovale „Srpska svemirska agencija“ i „Vojvođanska vanzemaljska agencija“, profesor primenjene vanzemljologije, moj drugar Čika Keka, kaže da su vanzemaljci veliki sladokusci i da će hteti da nam pojedu sve slatkiše… Jaooo, što me to brine! Moraću nešto slatkiša da sakrijem što pre a ako zaboravim gde sam ih sakrio robot po imenu Robot će mi pomoći da ih nađem…
Na istom predavanju, predstavnik udruženja “Crne rupe”, Čika Keka, je rekao da je uspostavio kontakte sa vanzemljcima i uskoro dobija karte za vožnju svemirom sa vanzemaljcima u njihovom vremeplovu, o čemu će nam više pričati preključe, kad se vrati sa tog puta.
Akademik Steva Banatović iz Srema tvrdi da su ga vanzemaljci ovih dana napali dok je vozio auto i hteli da mu naplate kaznu iz nepoznatog razloga… Kad se vratio kući otkrio je da mu je i mačak vanzemaljac pa ga je razvalio metlom. Od tada ne pije… Šumar Rade iz Grgurevaca je rekao da se vanzemaljac sa svojom spravom za letenje srušio negde na Fruškoj gori gde je ostala rupa u zemlji sa otopljenom letelicom. Letelica se rastopila i nema je…
U stvari, postala je voda, nakon što je udarila u Zemlju. Rade je pogledao da li je vanzemaljac tamo negde ali izgleda da je pobegao. Sad se skriva u šumi, vanzemaljac a ne Rade, dok ne dođu njegovi po njega, a oni će doći ovih dana… Evo gledam, ne verujem i sve mislim da je moj kolega učitelj Milenko vanzemaljac.
Ne znam… Mislim znam ja odlično to, samo mi nije jasno…
Uf, Arkadije, Arkadije… Mudro zbori ali ni meni ništa nije jasno…
Voli vas vaš Čika Keka