Dovoljno je baciti pogled na decu u parku ili školi kako biste primetili da u mnogim prilikama roditelji, vapitači i nastavnici prisiljavaju decu da dele svoje stvari. Nagovaraju ih na to čak i kad deca to zbilja ne žele da rade. Ne samo da se s takvim pristupom ne postiže cilj, već se kod mališana pdsotiče nesigurnost, ljutnja i nelagodnost. Stranica You Are Mom nudi neke savete po tom pitanju.
PRISILJAVANJE DECE NA DELJENJE NE ČINI IH OBRAZOVANIJOM DECOM
Bitno je da roditelji preuzmu aktivnu ulogu u obrazovanju svoje dece kako bi osigurali njihov razvoj. Iako škola igra važnu ulogu, neke stvari mališani trebaju da nauče kod kuće puno pre nego što dođu u učionicu.
U tom smislu, smernice za zajedništvo i lepo vladanje moraju se usaditi od ranih stadijuma života. Ali šta je s deljenjem svojih stvari s drugima protiv njihove volje? Možda se sećate epizode u kojoj su vas roditelji prisiljavali na deljenje u detinjstvu i postali ste jako uznemireni zbog njih. Isto tako, možda ste to ponovili sa svojom decom a da toga niste ni svesni.
Istina je da roditelji osećaju društveni pritisak da dobro odgajaju svoju decu, a ako ona odbiju da podele svoje stvari s drugima, osećamo se kao da smo učinili nešto pogrešno. Kao da smo odgojili sebično i razmaženo dete.
Ovo je, dakako, daleko od istine. Činjenica je da deca ne žele da dele.
KAKO MOŽEMO NAUČITI DECU DA DELE?
Za decu je prirodno da im njihove stvari budu jako važne, stoga ih ne žele posuđivati nikome drugome. Čak ni onu igračku na koju pre pet minuta nisu obraćali pažnju. Ipak, teško je od dece očekivati veliki nivo velikodušnosti, kad je često ni odrasli nisu sposobni da pokažu.
Najbolji način je da ih učite svojim primerom, a ne rečima. Poštujte vreme koje im je potrebno da nauče i pratite njihov napredak. Morate imati na umu da prisiljavanje uopšte nije podučavanje. Kakva je korist od drugog deteta koje uživa u predmetu ako vaše dete nekontrolisano plače jer oseća da mu je to oduzeto na najokrutniji način?
MALIŠANI NE RAZUMEJU DA JE DELJENJE PRIVREMENO
Predstava o vremenu vrlo je različita za decu i za odrasle. Ako mališani osećaju da im je uzeto nešto vrlo dragoceno, čak i na nekoliko minuta, postaju uznemireni kao da to više nikada neće videti.
Uz to, kada ih na deljenje prisiljavaju roditelji, ljudi u koje imaju najveće poverenje, nelagodnost se povećava, a napad besa je odmah iza ugla.
Baš kao što ne želite da razgovaraju sa strancima, nemojte ih terati da pozajmljuju svoje igračke u parku drugoj deci koju ne poznaju. Pogotovo ako ne žele. Možda je to samo igračka za vas, ali za vaše dete je veliko blago s ogromnom emocionalnom vrednošću.
VELIKODUŠNOST SE NE MOŽE FORSIRATI
Biti velikodušan nije osobina koju se može forsirati, nego je vrednost koja se opaža u okruženju i s vremenom se uči. Takođe, prisiljavanje dece da dele ili pritisak na njih da to učine ne čini ih velikodušnima, nego pokornima.
TO JE NJIHOVA ODLUKA, A NE VAŠA
Ponekad zaboravljamo da su naša deca zasebna bića i da imaju vlastite osećaje i želje. Jasno je da ih moramo obrazovati i usmeravati u životu, ali određene odluke pripadaju njima. U tom smislu morate prihvatiti želi li vaše dete da pozajmi nešto drugome ili ne.
VAŠE DETE NIJE SPREMNO ZA DELJENJE
Ako je to slučaj s vašim detetom, najbolje što možete da uradite je da ga ne prisilite i budete dobar primer. Možda vas vaše dete ne sluša, ali vas gleda celi dan i oponaša vas u svakom pogledu. Dakle, ako želite da dožive vrednost velikodušnosti, morate im to pokazati svojim svakodnevnim radnjama.
