Da li možete da se setite kada ste poslednji put nekom poslali ili primili razglednicu sa „Puno srdačnih pozdrava!“ Zar razglednica još postoji, zapitao bi se neko? Postoji, ali je gurnuta u stranu, u drugi plan. U vremenu mobilnih telefona, i-mejla i drugih poruka razglednica je gotovo zaboravljena.
Sasvim pouzdan izvor o nastanku prve pošiljke na ovaj način datira iz 1870. Te godine je prvu razglednicu, nakon uvođenja dopisnice, izrađenu u bakrorezu, izdalo uredništvo časopisa Zmaj u Beču.
Pesnik Jovan Jovanović Zmaj je poslao na adresu somborskog advokata Dimitrija Manojlovića prvu razglednicu u svetu koju je, po ideji Petra Manojlovića, geodetskog poručnika, pošiljalac osmislio i u bečkoj štampariji Valdhajm, prethodne godine, u tehnici bakroreza, izradio.
Na prednjoj strani karte predstavljen je zmaj sa raširenim krilima, kome iz čeljusti sevaju munje, a iz nozdrva izlazi oganj, dok u kandžama drži jednu povijenu traku za adresiranje na ime primaoca. Ispod zmaja vidi se pejsaž, i to, levo – detalj sa vedutama Istambula i minaretima džamija, ispred kojih stari Turčin puši lulu, a na desnoj strani – voz koji izlazi iz tunela, dok su u pozadini zidine Moskve sa kupolama pravoslavnih crkava. U sredini, između Moskve i Istambula, prikazan je deo mora sa jedrenjacima i lađama, među kojima je i parobrod – točkaš sa grbom tadašnje Kneževine Srbije! Pretpostavlja se da je autor želeo da crtežom izrazi tada popularnu ideju panslavizma. Čitava slika je zapravo simbolizovala objedinjavanje slovenskog življa u istočnom delu Evrope, što je, u najmanju ruku, bila nepopularna tema u Austrougarskoj, kao uostalom i list „Zmaj“.
Kada je Dimitrije Manojlović, primio razglednicu i video motiv prostora koji je naseljavao pravoslavni slovenski živalj, nije se mnogo dvoumio šta će sa njom. Verovatno bojeći se političkih posledica, precrtao je natpis „Sombor“, vratio razglednicu pošiljaocu, sa propratnim tekstom: „Ja sa Zmajom nikakva posla neću da imam – ne prima se“. Napisana je 6. maja 1871. godine, a poštom iz Beča upućena u Sombor 9. maja i 24. maja je vraćena u Beč. Prva razglednica na svetu imala je dve marke: jednu od pet krajcara (crvene boje) i jednu od deset krajcara (plave boje).
Sve do 1963. godine, smatralo se da je izumitelj prve razglednice izvesni knjižar Švarc, iz Oldenburga. On je 1875. godine izrezao kartone u veličini tadašnjih poštanskih dopisnica, na koje su mu štampari otisnuli kliše sa crtežom iz jedne stare nemačke pesmarice, koja je sadržavala vinske pesme iz područja Rajne. Konkretno, reč je o ilustraciji za pesmu „Pet puta pet stotina đavola“. Međutim, kada je otkrivena Manojlovićeva razglednica, trebalo je revidirati dotad važeći stav, što nije bilo lako. Tako se među svetskim filatelistima zapodela višegodišnja rasprava, u kojoj je učestvovao i Novosađanin Mirko Verner, koji je, na kraju, dokazao da je Manojlović osmislio najstariju sačuvanu razglednicu u svetu..
