Направила сам
земљу од цвећа,
лоптасту, праву.
цветну и плаву.
Жуте ми хризантеме
планине стрме и снене,
плаве се цветови мора
баш као плаветна зора.
Далеко острво неко
два, три цветића преко,
А ледени део планета
пожутео од сунцокрета.
Сасвим, сасвим на крају
бели се цвет у мају.
Шуме од лишћа зелене,
шуморе док снег не крене.
Мирише моја планета
мирисом, цвет до цвета.
А онда, тако ми Бога
буди ме облак смога!
Моја цветна планета
нестварни део света,
ни у сну, ни на јави
дим је засуо прави.
Ех, мој рођени друже,
што сан не траја дуже?
