Из чувене песме Јежурко Јежић
Отиш’о мало по шуми да шета
Отиш’о мало – наједном стиг’о
Негде далеко, до краја света
Без игде иког и некога свога
На крају света Јежурко стоји
Замишљен путник тихо се пита
„Где ли су сада другови моји?“
Хтео би одмах, из овога трена
У песму своју сад да се врати
Јер није лако, без икога свога
На крају света сам стајати
Помоћи треба Јежурку малом
„Јежеву кућицу“ читати често
Па ће стихови нашега Бранка
Да врате Јежурка на своје место
